Својатају истог свеца

Сремска Митровица – Митровчани ових дана прослављају Митровдан низом разних приредби, а круна су свечана академија поводом Светог Димитрија, мало богослужење у античким остацима базилике Светог Димитрија и архијерејска литургија у храму Светог Димитрија. Тако је сваке године, али одскора Митровчане доста збуњује сазнање да и грчки град Солун негује култ светог Димитрија. И тамо је градска слава Свети Димитрије, и тамо постоји храм Светог Димитрија, као и низ других доказа да овај светац припада Солуну. Тек одскора Митровица и Солун имају своје доказе "пречег права" на заштиту баш овог свеца. Митровчани имају материјалне односно писане доказе о погубљењу ђакона Димитрија баш у овом граду. Солуњани немају овакве необориве историјске доказе, али имају још "материјалнији" доказ – мошти светог Димитрија, око којих се плете снажна легенда.

Пролећа далеке 304. године у античком Сирмијуму погубљен је ђакон Димитрије, у историјски познатом прогону раних хришћана. На Артемидином мосту преко реке Саве јавно му је одсечена глава да би се застрашили следбеници Исусове вере. То каже наука, а легенда додаје да је ђакон пре погубљења довикнуо народу да ће се вратити у свој град.

Традиција Сремске Митровице сведочи да се Димитрије вратио. У називу града је име овог свеца, једна од највећих археолошких атракције је откопана и стаклом заштићена базилика Светог Димитрија, под земљом чекају на откопавање остаци манастира Светог Димитрија, градска слава је Свети Димитрије... Више није потребно за доказ да се легендарно пророчанство са моста погубљења обистинило.       

Митровчани и Солуњани покушали су последњих година прошлог века да успоставе блиске односе кад их већ везује култ свеца заштитника истог имена. Бомбардовање тадашње Југославије, међутим, гурнуло је ову тежњу у други план и, ето, још увек има пречих послова од "регулисања" питања о свецу заштитнику.

За ову загонетку о својатању свеца истог имена посебно је био заинтересован познати археолог покојни др Петар Милошевић, у чијим је рукописима забележено и о тези са једног симпозијума у Солуну. Озбиљни научници, писао је др Петар Милошевић, мишљења су да су свети Димитрије Сирмијски и  Димитрије Солунски, у ствари, једна личност! Научници то не могу да докажу, као што не могу да докажу ни тезу о две личности са истим именом. Наука је, на пример, потпуно сигурна да је извесни Леонтије, пре него што је у Сирмијуму 426. године саградио цркву Светог Димитрија, био већ саградио цркву Светог Димитрија у Солуну! У Сирмијуму је, каже др Милошевић, саграђена дословно копија солунске цркве.

За др Петра Милошевића још један податак био је веома занимљив. Кад је цар Јустинијан, пошто је хришћанство већ прихваћено за веру Римског царства, тражио да му се достави списак хришћанских мученика ради успостављања заслужног поштовања – на списку није било светог Димитрија! Списак је прављен 150 година након погубљења ђакона Димитрија, што би могло да значи да свети Димитрије још није био "стигао" из Сирмијума у Солун.  Поред тога, и грчка варијанта легенде о светом Димитрију помиње град Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Грчки православни календари такође помињу светог Димитрија из Сирмијума још у 3. веку!

Све то наводило је др Милошевића да равноправно вреднује и могућност да су мошти које се чувају у Солуну пренете из Сирмијума, и веровање да су мошти у Солуну остаци другог човека, солунског војводе Димитрија.

Митровчанима више прија варијанта о једном свецу, нарочито зато што је наука више потврђује него што је оспорава. Димитрије из Сирмијума је доказана личност, великомученик посечен 9. априла 304. године, а Димитрије из Солуна је личност обавијена пре свега легендом. Легенда је лако могла да се исплете око моштију које су, ако јесу, пренесене из Сирмијума.

Жеља Митровчана је да Солуњани долазе на њихову градску славу Светог Димитрија, на Митровдан. И баш ту, на Митровдан, легенда креће још једним путељком: Митровдан је међу Србе стигао од Руса, који су дан освајања Сибира посветили свом заштитнику светом Димитрију, дан који тачно за пола године касни за даном погубљења ђакона Димитрија.