Ни гробове не поштују

Током 1998. и 1999. године албански екстремисти су киднаповали и убијали Србе на КиМ, а нису поштедели ништа српско. Поред рушења и паљења више од 150 православних светиња, на удару су се нашли и српске куће и станови. Уништено је више од 950 станова и 21.122 куће – све оно што није узурпирано нашло се на мети албанских зликоваца. Када су окончали уништавање и паљење српских светиња, кућа и станова, најокорелији албански екстремисти отпочели су да уништавају и руше и споменике подигнуте српским херојима и знаменитим Србима у местима широм јужне српске покрајине.

Данас у овој самопороглашеној држави нема ниједног спомен-обележја неком од знаменитих Срба и народних хероја. У присуству припадника Кфора и Унмика отпочело је уништавање и рушење надгробних споменика на свим православним гробљима широм КиМ. За врло кратко време уништено је више од 10.000 надгробних споменика у местима јужно од Ибра.

Како је изгледао овај „обрачун” албанских екстремиста са споменицима на српским гробљима, показује случај у селу Кориша, надомак Призрена. Наиме, српско гробље у овом селу у којем су деценијама живели окорели албански екстремисти сравњено је са земљом, а на месту где се налазило, Албанци су подигли велику спомен-плочу својим „јунацима” који су се током 1998. и 1999. године борили против српске „окупационе” војске.

У селу Ландовица, поред самог пута Призрен–Ђаковица, налазио се споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику. Био је то деценијама симбол братства и јединства и место које су посећивале бројне генерације ученика из читаве Југославије. Албанци су га порушили до темеља и на овом месту подигли комплекс својим борцима погинулим у сукобима с „окупаторском српском војском и полицијом”.

Оваквих и сличних примера има широм покрајине. И не само то. Поред скрнављења надгробних споменика, већи број српских гробаља претворен је у сметлишта или паркинг-просторе. Имајући у виду да се уништавање српских гробаља не зауставља, неки од расељених Срба из ове покрајине одлучили су да посмртне остатке својих најмилијих пренесу у централну Србију, тамо где су се скућили, јер не желе да гробове оставе на немилост албанским зликовцима. На овакву одлуку реаговала су бројна удружења Срба и православни верници, истичући да се пренос посмртних остатака коси с православним обичајима, јер душа покојника треба да остане тамо где је живео, а да њихови најмилији треба да одлазе да им упале свеће. Међутим, кад расељени Срби оду на задушнице увек затекну све већи број порушених и оштећених надгробних споменика, што их тешко погађа, као и то што до сада за ово злодело нико није одговарао.

Мирослав Тодоровић,

Београд/Призрен