Век и по од Херцеговачког устанка

Историјски музеј Србије поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка приредио је низ програма у изложбеном простору на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру. Посебно осмишљене активности започете почетком месеца трајаће до 28. јуна, а улаз је бесплатан.

Због ограниченог броја места, неопходне су резервације које се примају од 12 до 19 сати, слањем поруке на „фејсбук” или „инстаграм” профил музеја, или позивом на број телефона 064/858-1296. Они који нису у могућности да присуствују садржаје могу да погледају на „јутјуб” каналу Историјског музеја Србије, где се налазе и раније одржана излагања.

Вечерас ће од 19 сати на тему „Одјеци Херцеговачког устанка у ликовној уметности” говорити мср Марија Лакић из Историјског музеја Србије.

У четвртак, такође у 19 часова, проф. др Сања Ранковић са Факултета музичке уметности предочиће које су карактеристике вокалне праксе источне Херцеговине. Наступиће и чланице ансамбла „Традиција вива” са Катедре за етномузикологију ФМУ-а.

У аутентичном амбијенту Конака кнеза Милоша у Топчидеру 28. јуна од 17 часова посетиоци ће моћи да присуствују предавању „Европски путописци о Херцеговини у време устанка 1875. године”. Учествоваће мср Ђорђе Бекчић из Историјског музеја Србије.

Стручна излагања прилика су да се они које занима овај историјски период упознају са војнодипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност јер је устанак пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, Првог и Другог светског рата.

Организатори догађаја подсећају да, иако је започео као локална аграрна буна, подстакнута феудалном експлоатацијом и верском дискриминацијом над хришћанским становништвом, Херцеговачки устанак (1875–1878), у народу познат као Невесињска пушка, убрзо је прерастао у један од најзначајнијих догађаја не само српске, него и европске историје друге половине 19. века.

Устаничка борба и терор Османлија су дубоко потресли европску јавност, што је подстакло долазак бројних хуманитараца, филантропа, путописаца, новинара и авантуриста вођених жељом да известе сународнике о страдањима хришћана, али и да боље упознају обичаје и културу народа који су вековима живели под јармом османских султана.

Истовремено, устанак је послужио и као погодан изговор великим европским силама да војно и дипломатски интервенишу како би евентуални крах османске владавине искористиле за задовољење сопствених геополитичких интереса.

На овај начин дошло је до историјског догађаја познатог као Велика источна криза, која је окончана одредбама Берлинског конгреса 1878. године.

Реализацију програма помогли су Народни музеј Србије и Етнографски музеј, уз подршку Министарства културе.