Раст Србије биће експанзиван

И поред нестабилног економског окружења, привреда Србије очувала је стабилност и остварила значајан раст, а позитивни трендови присутни су код готово свих група правних лица и предузетника, показује најновији извештај Агенције за привредне регистре (АПР). И из Међународног монетарног фонда (ММФ) стижу информације да ће се после кратког успоравања почетком 2025. године, српска економија поново убрзати – и у 2026. и у 2027, а током ове године раст ће износити три одсто. ММФ пројектује раст реалног БДП-а Србије од четири одсто у 2026. и 4,5 процената у 2027.

Када је реч о прошлог години, убрзавање раста било је подстакнуто порастом домаће потрошње и инвестиција, као и извоза, подсећају у АПР-у.

– Привредна друштва су забележила нето добитак од 866.284 милиона динара, чиме је заокружен тренд профитабилног пословања, који траје целу деценију, али ипак тај резултат је за 9,9 одсто мањи у односу на 2023. Више од три петине привредних друштава, односно њих 68.387 током 2024. пословало је позитивно, остваривши укупан нето добитак од 1.238.176 милиона динара – показали су налази АПР-а о успешности пословања правних лица и предузетника у којим се прецизира и да је највећи позитиван нето резултат остварен у сектору трговине на велико и мало (31.253 привредна друштва), у коме укупан добитак износи 207.600 милиона динара (повећан је за 5,4 одсто, а тај сектор је запошљавао 244.536 радника).

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, каже да је прошлогодишњи привредни раст значајан јер је био не само изнад европског него и светског просека.

– Европска успоравања раста се нису током целе године одразила и на нашу привреду, а и имали смо инфраструктурних пројеката и постепени опоравак куповне моћи становништва. Инфлација је стављена под контролу, добили смо кредитни рејтинг, тако да смо имали заиста једну успешну годину, посматрано макроекономски. Али од краја прошле године почиње се осећати успоравање привреде, а то се прелило и на ову годину, а последица је пре свега у смањењу тражње за производима из Србије у Европској унији, јер је тамо стагнација – објашњава Станић и додаје да су стопе раста тамо „анемичне” и испод једног процента.

– Немачка је другу годину заредом у некој врсти рецесије, инвестиције из те земље су значајно пале, извоз у Немачку такође је умногоме опао, а и наруку нам не иде, када је реч о нашој економији, политичка криза. То успорава наш раст, а и љуља поверење инвеститора у Србију. Све је то последица смањења економске активности у Европи, па и у свету, чак и у Кини, али не искључиво блокада у Србији, јер то напросто није тачно – истиче Станић.

Ипак, уверен је да ће раст бити експанзиван – изнад три одсто, што значи да ће поново бити изнад светског просека, који се ове године процењује на 2,8 процената.

– Видимо да се на неки начин ипак одржава и индустријска производња и извоз, додуше расте спољнотрговински дефицит, што је лоше, али сектор услуга има добре перформансе. Инфлација је под контролом јер ће спасти испод четири одсто. Имамо и стабилан девизни курс, банкарски систем нам је одличан – набраја он.

Мада су, како истиче, инфраструктурни пројекти били успоренији, сада долази време за њихов опоравак.

– Стабилизација грађевинског тржишта у Србији током 2025. јесте могућа јер се очекује смањење инфлаторних притисака пошто инфлација у Србији показује тренд успоравања, а и држава наставља да улаже у велике инфраструктурне пројекте – истиче Станић.

Ипак, у анализи АПР-а наводи се да је на нивоу јавних предузећа (525) у 2024. исказан негативан нето резултат од 8.109 милиона динара.

– Кад год ММФ долази код нас у посету, стално спомиње како треба спровести реформе у јавним предузећима, јер нису довољно тржишно оријентисана и ефективна. У том погледу постоје одређени проблеми, јер се средства често и неоптимално троше – додаје Станић.

Бољи резултат, према налазима АПР-а, остварили су предузетници, који су генерисали укупан добитак од 76.929 милиона динара.

– Код нас је пословни амбијент унапређен у последњих десет година, али битно је да када имамо раст великих компанија, правних лица, они онда праве већи промет и већа је концентрација економске снаге у таквим фирмама него код предузетника. Ипак, и код предузетника се догађа ефекат преливања, јер су они најчешће добављачи за те велике фирме. С друге стране, могуће је да и предузетници имају више посла у малопродајама, па људи који за њих раде имају онда веће плате и бонусе, самим тим и већу куповну моћ. То такође утиче да њихови промети расту – објашњава Станић.

Иначе, у Србији има 120.000 правних лица, од који су 2.000 средња и велика предузећа, док око 118.000 чине микро и мала предузећа. Уз то, постоји и око 250.000 предузетника, а свеукупно Србија има 370.000 привредних субјеката.