Заокрет у предмету „Додик” је све изненадио

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Како је политичко-правни сукоб који је месецима пунио насловне стране и дизао тензије у земљи готово преко ноћи добио неочекиван преокрет – председник Републике Српске Милорад Додик, председник парламента Ненад Стевандић и премијер Радован Вишковић пристали су да се појаве пред Судом БиХ, а тамошње правосуђе им је експресно укинуло притвор?

Брзина којом су институције које су до јуче биле мета оштрих критика из Бањалуке, сада постале адреса наводно тихе координације, отворила је простор за спекулације о позадини овог „меког спуштања” кризе.

Питање које највише провејава у питањима новинара и појединим медијским спекулацијама и анализама јесте – да ли је све део ширег политичког договора, оркестрираног изван БиХ? Најдаље у томе иду спекулације које круже сарајевским политичким и медијским круговима да је у овом „обрту” посредовао део америчке администрације, онај који одржава комуникацијске канале с Бањалуком и да су они наводно одиграли кључну улогу у „џентлменском решењу” овог случаја, уз прећутни пристанак и дела међународне заједнице која је тражила деескалацију.

Повод за закључак о „тајним преговорима” по писању портала „Истрага” био је најава доласка Трампових људи у Председништво БиХ. Наиме, медији су јавили како је висока делегација нове америчке администрације, предвођена помоћником државног секретара САД за Европу Брендоном Ханраханом и његовим замеником Марком Флемингом, стигла у Сарајево. Ханрахан је јуче разговарао са члановима Председништва БиХ. Док домаће дипломате у посети тако високе делегације из Америке виде потврду да је БиХ „дошла на дневни ред”, али наводе да од посете не очекују ништа спектакуларно, супротна сазнања сарајевских медија, по мишљењима из Српске, пласирају се вероватно како би се на америчку администрацију створио додатни притисак и како би се приморали да се не мешају у политички процес за који се тврди да је пред Судом БиХ започет уз асистенцију претходне америчке администрације.

Неки пак констатују да је правосуђе поступило онако како то ради и иначе – када су се они које тужилаштво сумњичи за „напад на уставни поредак” одазвали – укинут им је притвор, али се онда поставља ново питање да ли би се највиши званичници Српске тек тако одазвали да претходно нису били убеђени у повољан исход. То отвара нови простор за спекулације у које је део федералних медија упетљао и невидљиве прсте америчке администрације, па портал „Истрага” „раскринкава” случај сазнајући без позивања на конкретне изворе да је све заправо део договора о тобож новом преслагању на политичкој сцени РС, али тако што би председник РС можда могао бити ослобођен, у замену за повлачење из политике.

Ипак, по неким реалнијим утисцима за сада је понуђен сценарио „без губитника”, којим би Суд БиХ задржао формални интегритет, а Бањалука добила излаз из кризе без политичке штете. Иако се донедавно чинило да је институционални сукоб између власти Републике Српске и правосуђа на нивоу БиХ дошао до тачке без повратка – посебно у тренуцима када се стрепило да ли ће у Источном Сарајеву једна полиција кренути на другу или услед буре због наредбе Сипи издате од МУП-а РС да испразни своје просторије у Бањалуци, што се на један дан и догодило – низ изненадних потеза у минулих неколико дана потпуно је променио динамику.

Најпре се, без велике помпе, у Суду БиХ 4. јула појавио председник РС Милорад Додик, упркос вишемесечном игнорисању позива из Сарајева – колико је трајала и хајка да „мора бити приведен”, а само неколико дана касније, истим путем кренули су и Стевандић и Вишковић. Исход је био идентичан – сви су ослобођени притвора који им је раније био одређен у одсуству, уз симболичне мере забране. У Сарајеву су политичари, који су до јуче тражили одлучно поступање према „ бегунцима из РС” изненада ублажили реторику, а део њих у свему види капитулацију правосуђа.

Укидање притвора се од стране председника Високог судског и тужилачког савета (ВСТС) БиХ Санина Богунића објашњава као разуман „технички потез” након што су се осумњичени одазвали позиву.

Власт у Српској ћути или доста суздржано коментарише укидање притвора, избегавајући да директно слави епилог – што у неким круговима додатно распламсава уверење да је договор тобож већ постигнут иза кулиса. Наиме, то што су укинути притвор и локална потерница, олакшаће кретање званичницима РС, али кључни процес и даље траје – другостепена пресуда Додику за непоштовање одлука (не)именованог високог представника тек треба да буде изречена.

„Званичници РС приступили су Суду БиХ онда када су они то одлучили, пре тога се привођење није могло спровести у дело и то смо јасно видели и доказали. Дакле, Српска је та која суверено доноси одлуке и овај потез је додатно потврда тог суверенитета”, каже посланик владајућег СНСД-а Срђан Мазалица. У РС опозиција критикује власт због „театра и недоследности” – најпре су одбијали суд и правосудне позиве, а потом се, како кажу „одазвали без отпора”. Лидер ПДП-а Драшко Станивуковић је ради тога најавио чак и кривичну пријаву, тврдећи да је Додик отишавши у Суд БиХ прекршио одлуке Народне скупштине РС.

Власти у РС пак сугеришу опозицији да пажљивије прочита законе о забрани рада Суда и Тужилаштва БиХ на територији РС, јер у њима пише да се тим институцијама забрањује рад у Српској. „Званичници РС отишли су у Сарајево”, наводе у СНСД-у.

Из тога произилази да можда све и није део закулисног договора, већ само маневар како би представници РС са себе скинули терет отежаног кретања, а да неки од закона који суспендују ингеренције БиХ и даље остају на снази, барем до исхода процеса против председника РС или корекција рада Уставног суда БиХ и одласка страних судија. У Сарајеву део гласова такође не крије нелагоду – сматрају да је Суд БиХ капитулирао и да је читав процес обесмишљен.