Игнорисање истинског знања ученика

Огласио сам се у овој рубрици и прошле године после матурског испита осмака. Нећу се понављати. Овог пута осврнућу се на „сирове поене” које матуранти добијају за сваки тачно решен задатак на тесту. Три испитна предмета, три теста по 20 задатака дају укупно 60 поена. Да, али „сирових”, како их је неко назвао. Они тек треба да се осуше, а кад се осуше скупе се на само 40 поена. По угледу на месо и шљиве. Ко ли је то истинско знање поистоветио са животним намирницама? Истина је, од знања се живи, али се знање не једе.

Како је дошло до овог апсурда? Ко има душу да умањује, омаловажава и игнорише истинско знање ученика? Мора да су то оне сурове чике које су одлучиле да формални успех у претходним разредима има већу вредност од испољеног знања на матурском испиту. Па су тај формални успех вредновали са 60, а стварно знање од могућих 60 срозали на 40 поена. Уместо да тај однос буде обрнут.

Јер, као неко ко је цео радни век провео у настави, имам право да успех ученика у вишим разредима основне школе назовем „формалним”. Тај успех је само привид, нешто што желимо да видимо. Зна ли неко некога у нашем просветном систему ко ће се успротивити наставнику кад ученику да незаслужену петицу? Ученик? Његови родитељи (мамин и татин генијалац)? Директор (само са 80 одсто одличних од укупног броја ученика може да се „докаже” пред Школском управом)? А и сам наставник то непочинство чини или да би прикрио свој нерад, или да би се додворио директору, или из незадовољства собом и својим окружењем. Зна се, само што нико неће гласно да каже: тихи штрајк у просвети траје бар 30 година. Тек сад је постао видљив.

Број освојених поена на тесту није и не сме да буде математичка категорија. Ако се није размишљало о, рецимо, давању стимулативних поена за одређен број тачних одговора, коме је пало на памет да остварене поене множи са 0,7, односно 0,6, и тако их смањи за скоро четвртину, а код изборног предмета за скоро половину? Рекох: математици и бројевима овде није место. Број освојених поена представља квантум знања из једне наставне области. Знање је универзално, па је и тај појам универзалан. Може се увећавати, али се не може множити. Може да бледи код старих и сенилних особа, али се не може делити. Знање има неодољиву потребу да се шири, а не да се вештачки умањује (са 60 на 40 поена). Ко то ради противи се свакој логици и смислу човековог битисања: да увећава своје знање и на основу њега ствара нове вредности, а не да уништава „сирове поене” и тако многим матурантима онемогући да се упишу у жељену школу.

Радомир Јовановић,

Жича