Све измене „Мале улице”

Јан Вермер (Делфт, 1632–1675) један је од најзначајнијих сликара холандског барока, личност приватно недокучива и дан-данас обавијена велом мистерије, човек чија дела вековима након настанка такође нису до краја протумачена и чије нас стваралаштво изнова оставља у запитаностима и дилемама. Део одговора на мноштво питања покушали су да пруже др Грегор Вебер и Питер Рулофс, аутори изложбе из 2023. у престижном амстердамском Рајкс музеју, када је било могуће на једном месту у изнимном маниру видети чак 28 од потврђених, а доступних 37 Вермерових слика.

Након те изложбе за памћење (о којој је „Политика” у неколико наврата писала), подухвата који се вероватно неће поновити у наредним деценијама, у издању Рајкс музеја објављена је поводом 350. годишњице Вермерове смрти обимна публикација „Ближе Вермеру. Нова истраживања о сликару и његовој уметности”, са чијим су садржајем недавно упознати и медији. Тада су јавности презентована нова сазнања по питању неколицине Вермерових ремек-дела, а у први план истакнута је позната слика „Мала улица”, настала 1658/1659.

Како је саопштено из овог музеја, истраживање су спровели научници, конзерватори и кустоси из Рајкс музеја, потом Маурицхауса у Хагу, Националне галерије уметности у Вашингтону, Фрикове колекције и Метрополитен музеја у Њујорку, Националне галерије у Лондону и Универзитета у Антверпену.

Користећи најновије технике снимања, истраживачи су пажљиво изнова испитивали Вермерова дела, пружајући убедљиве нове увиде у његов уметнички процес, избор материјала и техничку виртуозност. Почев од тога како је Вермер преточио своје креативне идеје у боје, преко тога да ли се холандски мајстор из седамнаестог века заиста ослањао на оптичке уређаје и шта пажљиво израђени предмети у његовим ентеријерима откривају о самом уметнику, па до тога како се перцепција његовог малог, али изванредног опуса развијала током времена.

Истраживање Вермерове употребе плавих и зелених пигмената показује да се његова примена ових боја мењала током његове каријере, што сугерише поновно разматрање хронологије неких од његових радова. Истакнуто је да је сада познато да се на 30 од 37 слика које се приписују Вермеру могу уочити промене, од суптилних корекција до радикалних измена у композицији и значењу, што додатно осветљава Вермерове методе рада, начин размишљања и приступ сликању.

Раније је, али у истој студији, већ откривено да је Вермер на иконичком делу „Млекарица” првобитно приказао држач за бокал и корпу за ложење, али их је касније префарбао, а сада је познато да је на слици „Дијана и њене нимфе” Вермер испрва насликао украшени тоболац са стрелама који лежи на стени лево од богиње Дијане, а сам предмет сличан је у дизајну и боји са оним код Купидових ногу у делу „Девојка која чита писмо крај отвореног прозора” које је Вермер насликао неколико година касније. Широки обод црног шешира који носи официр у делу „Официр и девојка која се смеје” Вермер је првобитно украсио са неколико раскошних, шарених пера, а отворена књига – па чак и тачна страница – у делу „Алегорија католичке вере” сада је идентификована као „Живот Хјугов” у „Легенди о свецима са животом Исуса Христа и Марије” Педра де Рибаденеире и Хериберта Росвејда (треће издање, 1640).

Што нас доводи до већ поменуте, амблематске „Мале улице”, једног од два драгоцена приказа града осталa иза Вермера (први је монументални „Поглед на Делфт”), иако постоје индиције, а према подацима са аукције из 1696, да их је било још, најмање једна, али је непознаница да ли су слике сачуване и ако јесу где се налазе. Осим што се према Александру Адамсу, аутору публикације „Вермер” из 2024, може рећи да је ово дело могући Вермеров одговор на уличне и дворишне сцене које је његов холандски колега Питер де Хох створио коју годину пре настанка слике и да је кућа на десној страни дела заправо дом Вермерове таште, дошло се до открића да је велики сликар у првом наврату насликао кућу са затвореним вратима. Такође је откривено да је жена која сада седи на вратима копија у огледалу фигуре коју је првобитно поставио на улазу у уличицу лево од куће. Ова нова открића надовезују се на раније познате промене које је Вермер направио, као што су додавање црвеног капка на кући са десне стране и деце која се играју на прагу.

„Отварањем врата Вермер буквално чини сцену приступачном посматрачу. Ово и сва остала открића у књизи одају нам слику посвећеног уметника који непрестано тежи да усаврши своје слике”, речи су Питера Рулофса, шефa Одељења уметности Рајкс музеја.