Патуљци и џинови

У Србији сада има 620 политичких партија. Један, а можда и најважнији разлог за овакву бројност је тај што је за оснивање странке потребно само сто потписа које нико не проверава. Већина странака су фиктивне, а за неколико стотина се не знају адресе. Таксена марка за гашење странке кошта више него што је потребно за пријаву странке.

Ако нови закон о политичким партијама, на коме се још ради, буде усвојен, странака ће сигурно бити мање. Директор „Транспарентности Србија” Владимир Гоати, који учествује у изради нацрта овог закона, каже да ће сада за оснивање странке бити потребно 5.000 потписа а за оснивање партија мањина 500 потписа. Странке ће на шест до осам година морати да обављају пререгистрацију, осим оних које су у парламенту. То је у Црној Гори довело до смањења око 20 одсто од седамдесетак партија. Гоати каже да би код нас ако се усвоји нови закон остало око 50 странака.

„Мала партија је она која није ушла у парламент, или је ушла са неколико посланика а не може да утиче на државну политику. Мала партија може да постане релевантна ако је нужна за коалицију. То је била Нова демократија од 1994. до 1997. године. То су сада мањинске партије. ДЗВМ може једног дана такође да буде језичак на ваги”, каже Гоати. „Мањи број странака неће умањити демократију, већ ће политичко поље учинити прегледнијим. Сада долазимо у реалне оквире и почињемо да личимо на централну балканску земљу.”

„Овде је на сцени екстремни вишепартизам и зато партијску сцену треба уозбиљити. Без партија нема демократије, али наша партијска сцена је исецкана до бесвести уместо да на сцени буде одржив вишепартизам, односно оптималан број странака. Нови закон ће смањити број партија, а нарочито оних које имају број чланова колико и ужа породица. Закон ће ако буде усвојен унети велике промене, јер ће један број партија бити избрисан.”

Гоати каже да комисија није прихватила нову дефиницију коалиције по којој би партије морале да потпишу коалициони споразум и да се према коалицији наступа селективно. На пример, за две партије би цензус у коалицији био пет одсто, а за три седам одсто. Цензус би се повећавао ако би у коалицији било више партија, јер су коалиције често биле начин да се избегне цензус. Али, „то некоме није било у интересу”.

Важећи Закон о политичким партијама донет је 1990. године док смо још били у федералној држави. Тада се није претпостављало да ће Срби толико оснивати партије. Истина, једно време то је на неки начин било уносно јер су странке биле ослобођене појединих пореза, али је то укинуто.

Али, истина је и да су мале партије важне и ако нису прешле „црту”. Гоати каже да се оне баве питањима која занемарују велике странке као што су пензионери, родна равноправност, екологија, геј покрети… „Да у Великој Британији није било мале Либерално-демократске партије две велике странке би биле битке из шездесетих година. Мале партије су будуће велике као што су многе велике будуће мале странке. У Србији је друштво социјално хетерогено, постоје наглашени културни и религиозни расцепи и није вероватно да ћемо бити друштво са две партије”, каже Гоати.

Судбина коалиционих влада је да су мале партије важне за однос снага и да без њих влада и не може да се формира. „Мале странке које могу да иду и на једну и на другу страну добијају више јер расподела плена не иде према снази. Мала странка има бонус и то је судбина Србије. Како није вероватно да у блиској будућности код нас једна странка освојити 126 места у парламенту, мале странке ће и даље бити важне. То није лоше јер доносе иновације, афирмишу нове људе и служе као корекција великих странака. Могу бити и релевантне ако утичу на политику.”

Да је демократија скуп спорт схватиле су развијене земље. У Великој Британији парламент има 646 посланика, а свако ко се кандидује мора да депонује око 800 фунти, које се не враћају ако не пређе цензус од пет одсто. „Зашто би друштво плаћало некога у промотивне сврхе. Сетимо се само Николе Шећероског.”

За протекле изборе издвојено је пет милиона евра од чега четири милиона деле странке које су ушле у скупштину на основу мандата. Милион евра је намењен за вођење кампање који деле сви учесници избора, што значи да и странке које нису ушле у парламент добијају по око 45.000 евра. У скупштину није ушло више од половине листа, чак 14, а 12 је добило мање од 10.000 гласова, што је мање од броја потписа које су морале да прикупе да би учествовале на изборима. Али, ако су водиле скромну кампању онда је њиховим странкама остало по око 40.000 евра.