Сећање на глумицу Ђурђију Цветић

Драмска уметница глумица Ђурђија Цветић са мером истинске позоришне даме преминула је у Београду пре десет година оставивши за собом своје јунакиње: комплексну Дездемону, луцидну Анку, особену Јелисавету Протић, рањиву Рањевску, али и Елену, Розику, Клитемнестру... Своје емоције несебично је делила са публиком трагајући за новим слојевима својих хероина на сцени матичног Југословенског драмског позоришта, чији члан је била од 1969. године и за које је била посебно везана, али и Београдског драмског позоришта, Звездара театра, Црногорског народног позоришта у Подгорици...

Ђурђија Цветић (Београд, 25. август 1942 – 6. август 2015), која је свим срцем и душом припадала позоришту, рођена је у Београду у вихору Другог светског рата. Од најранијег детињства испољавала је интересовање за сценске уметности. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Миленка Маричића 1969. године, када је и постала стална чланица ЈДП-а. Припадала је генерацији „Бојанових беба”, групе младих глумаца које је Бојан Ступица позвао у ЈДП, у време његове генерацијске обнове. После улоге Пем у „Спасенима” Едварда Бонда, у том тренутку једном од најзначајнијих позоришних комада светског репертоара, својом појавом, лепотом и сценском снагом Ђурђија Цветић ступиће и у велики, класични репертоар, као Шекспирова Регана у „Лиру”, Дездемона у „Отелу”, Оливија у „Богојављенској ноћи”.

С најмање питања, а с највише могућих резултата, Ђурђија Цветић остваривала је поверене редитељске задатке. Њен у исти мах модеран и класичан сценски израз дошао је до пуног изражаја у великим, иконичким представама ЈДП-а, попут Симовићевог „Путујућег позоришта Шопаловић”, у режији Дејана Мијача, где је играла Јелисавету Протић, затим у Брехтовом „Баалу” као Емилија, у Ведекиндовом „Буђењу пролећа” као Фани Габор. Последњих година ангажмана у ЈДП-у играла је са великим успехом Рањевску у Чеховљевом „Вишњику”, Лагарсовим „Правилима понашања у модерном друштву”, а посебно у насловној улози Држићевог „Скупа” у режији Јагоша Марковића, у којој је, тумачећи мушку улогу, остварила театарско чудо, вишеструко вредновано и награђивано на домаћим и регионалним фестивалима.

Ђурђија Цветић, упоредо са позоришном, градила је запажену и телевизијску и филмску каријеру. Телевизијској публици остаће упамћена као Сека у серији „Грлом у јагоде” Срђана Карановића, али и по улогама у „Сивом дому”, „Почетном ударцу” и „Заборављенима” Дарка Бајића, у филму „Октоберфест” Драгана Кресоје, ТВ серији „Улица липа”. Памтимо је и по филмским улогама у остварењима: „Кад голубови полете”, „Крунисање”, „Ујеж”, „Младић и девојке 2”... Драмски програм Радио Београда чува сећање на њен особени глас и глумачку експресију у десетинама радио-драма.

Током дуге и плодне каријере коју је посвећено градила, Ђурђија Цветић својим сценским рукописом оставила је дубок траг у српској позоришној уметности, о чему сведоче бројне награде које је добила за своју магију глуме, од „Милоша Жутића”, преко „Жанке Стокић”, „Татјане Лукјанове”...

Памтимо је по томе што је била свестрана глумица, али шира публика није познавала све њене таленте. Изванредно је певала, могла је да има сјајну каријеру и у мјузиклима, то је био мањи део њене каријере, иако не и мање успешан. У мјузиклу „Човек од Ла Манче” лепа Ђурђија Цветић играла је Дулсинеју и певала фантастично. Била је запажена и у различитим кабареима, још из времена „Комарца”, па и једног од најуспешнијих кабареа „Хоћу-нећу” Дома омладине у Београду. Ђурђија Цветић била је део генерације глумаца која је успостављала нову поетику и нове стандарде, и тиме оставила неизбрисиви траг на домаћој културној сцени.