Sećanje na glumicu Đurđiju Cvetić

Dramska umetnica glumica Đurđija Cvetić sa merom istinske pozorišne dame preminula je u Beogradu pre deset godina ostavivši za sobom svoje junakinje: kompleksnu Dezdemonu, lucidnu Anku, osobenu Jelisavetu Protić, ranjivu Ranjevsku, ali i Elenu, Roziku, Klitemnestru... Svoje emocije nesebično je delila sa publikom tragajući za novim slojevima svojih heroina na sceni matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji član je bila od 1969. godine i za koje je bila posebno vezana, ali i Beogradskog dramskog pozorišta, Zvezdara teatra, Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici...

Đurđija Cvetić (Beograd, 25. avgust 1942 – 6. avgust 2015), koja je svim srcem i dušom pripadala pozorištu, rođena je u Beogradu u vihoru Drugog svetskog rata. Od najranijeg detinjstva ispoljavala je interesovanje za scenske umetnosti. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Milenka Maričića 1969. godine, kada je i postala stalna članica JDP-a. Pripadala je generaciji „Bojanovih beba”, grupe mladih glumaca koje je Bojan Stupica pozvao u JDP, u vreme njegove generacijske obnove. Posle uloge Pem u „Spasenima” Edvarda Bonda, u tom trenutku jednom od najznačajnijih pozorišnih komada svetskog repertoara, svojom pojavom, lepotom i scenskom snagom Đurđija Cvetić stupiće i u veliki, klasični repertoar, kao Šekspirova Regana u „Liru”, Dezdemona u „Otelu”, Olivija u „Bogojavljenskoj noći”.

S najmanje pitanja, a s najviše mogućih rezultata, Đurđija Cvetić ostvarivala je poverene rediteljske zadatke. Njen u isti mah moderan i klasičan scenski izraz došao je do punog izražaja u velikim, ikoničkim predstavama JDP-a, poput Simovićevog „Putujućeg pozorišta Šopalović”, u režiji Dejana Mijača, gde je igrala Jelisavetu Protić, zatim u Brehtovom „Baalu” kao Emilija, u Vedekindovom „Buđenju proleća” kao Fani Gabor. Poslednjih godina angažmana u JDP-u igrala je sa velikim uspehom Ranjevsku u Čehovljevom „Višnjiku”, Lagarsovim „Pravilima ponašanja u modernom društvu”, a posebno u naslovnoj ulozi Držićevog „Skupa” u režiji Jagoša Markovića, u kojoj je, tumačeći mušku ulogu, ostvarila teatarsko čudo, višestruko vrednovano i nagrađivano na domaćim i regionalnim festivalima.

Đurđija Cvetić, uporedo sa pozorišnom, gradila je zapaženu i televizijsku i filmsku karijeru. Televizijskoj publici ostaće upamćena kao Seka u seriji „Grlom u jagode” Srđana Karanovića, ali i po ulogama u „Sivom domu”, „Početnom udarcu” i „Zaboravljenima” Darka Bajića, u filmu „Oktoberfest” Dragana Kresoje, TV seriji „Ulica lipa”. Pamtimo je i po filmskim ulogama u ostvarenjima: „Kad golubovi polete”, „Krunisanje”, „Ujež”, „Mladić i devojke 2”... Dramski program Radio Beograda čuva sećanje na njen osobeni glas i glumačku ekspresiju u desetinama radio-drama.

Tokom duge i plodne karijere koju je posvećeno gradila, Đurđija Cvetić svojim scenskim rukopisom ostavila je dubok trag u srpskoj pozorišnoj umetnosti, o čemu svedoče brojne nagrade koje je dobila za svoju magiju glume, od „Miloša Žutića”, preko „Žanke Stokić”, „Tatjane Lukjanove”...

Pamtimo je po tome što je bila svestrana glumica, ali šira publika nije poznavala sve njene talente. Izvanredno je pevala, mogla je da ima sjajnu karijeru i u mjuziklima, to je bio manji deo njene karijere, iako ne i manje uspešan. U mjuziklu „Čovek od La Manče” lepa Đurđija Cvetić igrala je Dulsineju i pevala fantastično. Bila je zapažena i u različitim kabareima, još iz vremena „Komarca”, pa i jednog od najuspešnijih kabarea „Hoću-neću” Doma omladine u Beogradu. Đurđija Cvetić bila je deo generacije glumaca koja je uspostavljala novu poetiku i nove standarde, i time ostavila neizbrisivi trag na domaćoj kulturnoj sceni.