Богатство монографија Српског географског друштва

Издавачка делатност Српског географског друштва обележена је првим бројем „Гласника”, који се из штампе појавио у марту 1912. године и у две, три или четири књиге годишње штампа се и данас. Прилози шест тадашњих академика, штампани на страницама првог броја и данас су за уважавање. Такве сараднике и данас прижељкују многи издавачи, али их је све мање. Кад су редакцији Српског географског друштва почели да пристижу обимнији рукописи у односу на оне публиковане на страницама „Гласника”, одлучено је да се покрене серија под насловом Посебна издања Српског географског друштва. Носиоци акција били су универзитетски професори, климатолог Павле Вујевић и регионални географ Боривоје Ж. Милојевић, сарадници Јована Цвијића, недостижни активисти у Српском географском друштву.

Године 1927. објављена је прва књига Посебних издања из пера Јиржија Данеша, професора Карловог универзитета у Прагу, посвећена Јовану Цвијићу. Иза тога, бројни домаћи и страни аутори, углавном универзитетски професори и научни радници из Србије, Југославије и Европе, представили су се књигама штампаним у издању Српског географског друштва. Библиотека Посебна издања односи се на научне монографије које су произашле из докторских дисертација, магистарских радова и научноистраживачких пројеката, које је финансирало Министарство науке Србије, доспевале су до бројних интересената за проблематику из различитих географских дисциплина и географији сродних и комплементарних наука.

Научне монографије, штампане на 60 до 525 страна, одраз су времена и простора, научних проблема који су окупирали пажњу истраживача. Највише је оних које су посвећене Србији, Југославији и Балканском полуострву, конкретним просторима и теоријским ставовима, значајним за унапређење науке. Проблемима и процесима, који су истраживани и интерпретирани, обогаћивана су и проширивана сазнања о земљи и људима, прошлости и савремености, одувек актуелним миграцијама становништва, старим и новим насељима, природи и привреди, саобраћају и туризму, прошлости и савремености. Све то допринело је да су Посебна издања Српског географског друштва и данас често цитирана дела. Чини се да су, још више и значајније, многима послужила као основа за даља истраживања, јер су млађим генерацијама отварала простране научне видике. Добар познавалац издавачке делатности Српског географског друштва, академик Јосип Роглић из Загреба, забележио је да је реч о својеврсној географској академији.

Редакције Посебних издања и научних монографија, којих данас има више од 110, које су увек детаљно рецензиране, добро илустроване и документоване, цитиране су и коришћене као основна литература за даља истраживања разноврсних појава и процеса у природи и друштву. Потенциране су актуелност и акутност проблема који су у књигама презентирани. Наводимо наслове неких Посебних издања, као документацију о значају, актуелности и употребљивости штампаних дела: „Географско знање о Србији почетком 19. века”, „О психичком типу Јужносрбијанаца”, „Прилози за познавање градова у нашој земљи”, „Саобраћај на Дрини”, „Центар територије и центар становништва Југославије”, „Привреда и саобраћај у Потисју”, „Насеља у сливу Пека”, „О пловидбеним приликама на рекама и каналима црноморског слива”, „Географски лик Србије у доба Првог устанка”, „Животна средина и човек”, „Нишка котлина”, „Воде Србије”, „Економске функције Шапца”, „Поплаве у Србији у 20. веку”, „Промет путника на границама Југославије”, „Клима бања уже Србије”, „Историја српске спелеологије”, „Висинско зонирање вода у сливу Западне Мораве”, „Режим Неретве”, „Рељеф планине Таре”, „Екологија и географија у решавању проблема животне средине”, „Врњачка Бања”, „Заштићена подручја природе Републике Србије – угрожавање, управљање и заштита”...

Сви послови у Српском географском друштву, убрајајући ту припрему рукописа за штампу, рецензије, лектуру, коректуру, избор статистичког, документационог, илустративног и картографског материјала, до дистрибуције књига, обављају се волонтерски, без икаквих хонорара, али педантно и с пуно одговорности. Чини се да се само тако генерације којима је Српско географско друштво у аманет оставио Јован Цвијић могу одужити оснивачу друштва, његовом председнику и уреднику првих научних издања, од којих су нека, поред осталог, доспела у Конгресну библиотеку САД у Вашингтону, а разменом публикација и на све континенте света.

Стеван М. Станковић,

Београд