Треће Бијенале фантастике на Коларцу

Треће Бијенале фантастике биче одржано од 13. септембра до 12. октобра у Београду у Ликовној галерији Задужбине Илије М. Коларца и у Модерној галерији Ваљево у термину од 6. децембра све до краја јануара 2026. године. Као и претходна два пута, организатор овог догађаја је Фондација „Михајловић – Феникс”.

Како је најављено, пред публиком ће бити изложена 33 дела 27 одабраних уметника, као и радови два гостујућа уметника из иностранства. „Овај својеврсни фестивал надреалног, магичног, симболичног и метафизичког сликарства још једном је потврдио да у савременој уметности постоји снажна и жива сцена уметника који негују фантастику, фигурацију, техничко мајсторство, измишљене светове и сложену симболику, што потврђује и велики број пристиглих пријава”, наведено је у саопштењу.

Велика награда Бијенала биће свечано уручена најбољем сликару Бијенала фантастике по процени овогодишњег жирија који чине: проф. др Оливер Томић – историчар уметности, проф. др ум. Катарина Зарић – сликарка и графичарка и директорка Модерне галерије Ваљево, Марија Ђурић – историчарка уметности. Оно што је познато јесте да ће награда за животно дело бити додељена Даници Масниковић, сликарки и уметници, чија дела красе бројне музејске, галеријске и приватне збирке широм наших простора.

„Свако Бијенале је имало свој посебан печат, неку новину по којој ће се памтити. Осим нових имена са ликовне сцене Србије и региона, као и нових гостујућих уметника, ове године можемо да будемо поносни што ће баш ова манифестација отворити нови простор Коларчеве галерије”,  рекао је Мирослав Михајловић из ове фондације, оснивач Бијенала фантастике. 

Проф. др Ђорђе Кадијевић, редитељ, историчар уметности и ликовни критичар, написао је уводни текст за каталог трећег Бијенала фантастике у коме између осталог каже: „Ова изложба евоцира једну не само стару него вечну тему ликовне уметности, а то је фантастика. Она је изражена у давна времена патернистичке доминације основних спонзора какви су били двор и црква. Данас када живимо у грађанском друштву после француске револуције, доминира једна сасвим нова, не само естетичка већ и морално-етичка рефлексија свега што се у сликарству ради и догађа и може видети, доживети, памтити, прихватити и заволети. Да се заволи понајлакше је управо фантастици, јер она оспорава непостојану тезу о томе да је стварност само оно што се види и може се опипати.”

И додаје: „За мене као човека који се бавио ликовном критиком готово пола века у току двадесетог века, ово је нешто неочекивано. Мислим на талас изразите фантастике код младих па и зрелих уметника, који се може осетити промовисан на овој изложби и то у смислу који бих ја оценио као позитиван.”

Фантастика, како је истакао историчар уметности, др Оливер Томић, није ескапизам, није бекство од стварности, она не проистиче из пуког незадовољства манифестованим светом, него је резултат другачијег виђења тог света и да ту манифестацију не чини само спољашња, физичка реалност у којој се човек рађа, ствара и умире, него и она унутрашња, психичка.

Подсетимо, ова смотра окупља и подржава уметнике који у свом стваралаштву негују фантастику.

Од 2021. године манифестацију организује Фондација „Михаловић – Феникс”, која је посвећена развоју фантастике и фигурације у традиционалном сликарству – уметничком изразу који се развија независно од савремених технолошких иновација. На Првом Бијеналу фантастике (2021), уметници су се фокусирали на аутентичност израза, стварајући дела која одражавају њихове унутрашње светове, снове и визије. Манифестација је том приликом доделила следеће награде: Награду за животно дело добио је Љубодраг Јанковић Јале, сликар и професор, за изузетан допринос уметности и педагогији, Гран при је заслужио професор Жељко Ђуровић за дело „Златокрила”, Награда „Перспективе” за најбољег младог уметника припала је Вељку Ваљаревићу за слику „Пад”, а откупну награду добиле су Јасна Опавски и Ђорђе Савић. На Другом Бијеналу фантастике (2023), манифестација је додатно учврстила позицију фантастике у савременој уметности, а награда за животно дело отишла је у руке Михаила Ђоковића Тикала, уметника чији је рад оставио дубок траг у ликовној уметности, Награда „Перспектива” додељена је Маријани Ракићевић као најбољем младом стваралицу, док је Гран при добио сликар Сергеј Апарин.