Још нисмо постигли ништа велико

Најбољи фудбалер белгијског првенства прошле сезоне и један од три кандидата за „златну копачку” те земље у години на измаку (проглашење 21. јануара), овогодишњи голгетер наше репрезентације Милан Јовановић пред почетак зимског прелазног рока налази се у жижи интересовања великих и богатих европских клубова. За члана Стандарда из Лијежа занимају се мадридски Реал, Бајерн, Олимпик из Марсеја, Виљареал, Шалке...

Наш 28-годишњи интернационалац, који новогодишње празнике проводи у кругу породице и родитеља у родној Бајиној Башти, у претпразничном разговору није крио задовољство постигнутим у 2008. години:

– Било је веома успешно. Освојили смо титулу и суперкуп Белгије, добио сам признања... Што се репрезентације тиче створили смо одличну базу за наставак квалификација. Међутим, још нисмо ни на пола пута, па морамо да будемо опрезни и концентрисани у даљем такмичењу.

У ову сезону ушли сте с промењеном улогом, играте у везном реду иза нападача. Да ли вам нова улога одговара?

Могу да играм и у нападу и у везном реду. Можда ми нова улога више одговара, јер сам чешће у контакту с лоптом и одлучујем како ће да почне и одвија се акција. Сада нападачи зависе од мене. То што могу да играм на оба места пружа ми добру позицију пред прелазни рок.

Да ли су у клубу вољни да вас пусте, с обзиром имате уговор на још годину и по?

Стандард има велике амбиције. Направљена је сјајна основа да се врати на ниво од пре четврт века, када је у финалу Купа победника купова изгубио од Барселоне. Изграђен је спортски центар вредан више од 20 милиона евра, а прави се и нови стадион за 42.000 гледалаца. Клуб полако стаје уз раме великих. Због тога, ако напустим Лијеж, волео бих да одем само у већи, још боље организован и финансијски моћнији клуб. У Стандарду имам изванредан третман, какав не верујем да ћу имати у другој средини. Трудим се да ме прелазни рок не оптерећује. Интересовања постоје, али је пут до реализације трансфера дуг. Био сам у преговорима с Реалом. Тражио сам да потпишем уговор на четири године, а Мадриђани су хтели на једну плус три. Тиме нисмо били задовољни ни представници мог клуба, а ни ја. Прија и интересовање Марсеја, али видећемо колико су њихове намере озбиљне, мада нисам сигуран ни да челници Стандарда желе да ме пусте.

Наредни противник Стандарда у Купу Уефе је Брага. Какве су амбиције клуба у овом такмичењу?

Ако сачува тим, што ће бити велики проблем, Стандард има шансе да догура далеко. Бразилац Данте је већ отишао у Борусију из Менхенгладбаха. Можда ће се неко и насмејати када кажем да више нисмо оно што смо били. Па, без два играча и са мање мотива у Штутгарту смо олако примили три гола. За висок европски ниво неопходан је континуитет и свака ситница је битна. Погледајте само првенство Белгије, у коме смо само Бриж лако победили, а све остале с муком. Иако имамо најбољи тим титулу ћемо тешко да одбранимо, поготово што је Андерлехт растерећен, јер не игра у Европи. После евро мечева доживели смо два пораза код куће головима примљеним у последњим тренуцима, а с тих шест бодова били бисмо први.

Селектор Радомир Антић је изрекао прегршт комплимената на ваш рачун. Како то коментаришете?

Можда је то зато што сам дошао на „мала врата”, па су очекивања била мања. Задовољио сам селектора односом и радом. Имао сам срећу да је он то препознао. Пронашао је сваком место које му највише одговара. У овом тренутку могу да кажем да овако није било у последњих петнаестак година. Имамо ауторитативног селектора, који самостално доноси одлуке и не подлеже утицају других. Његове намере су поштене, па отуда и респект, дисциплина и максимална посвећеност раду, као и жеља играча да се постигне нешто велико и наш фудбал врати тамо где мислимо да нам је место. Иначе, о Радомиру Антићу моћи ћу нешто више да кажем када не будемо на релацији играч – селектор.

Какав очекујете расплет у групи у квалификацијама за Јужну Африку?

Пред нама је веома тешка утакмица у Румунији. Она ће, уз дуел с Француском, да буде пресудна. Када играш са директним ривалом битно је да победиш, али је такође значајно и да не изгубиш. Јер, бодови у оваквим сусретима имају двоструку вредност. Ни остали противници нису отписани. Вара се онај ко мисли да смо до сада постигли нешто велико. Очекује нас још доста утакмица, имамо најбољу позицију и то морамо да искористимо. Надам се и да смо извукли поуке из претходних квалификација.

Шта желите да вам се оствари у 2009. години?

Нека само буде здравља, а надам се и да успеси на професионалном плану неће изостати. Планирамо и да увећамо породицу, мада не знам да ли ће се то догодити у новој години.

-----------------------------------------------------------

Заблистао у Лијежу

Милан Јовановић је рођен 18. априла 1981. у Бајиној Башти. Ожењен је Наташом, с којом има синове двогодишњег Лазара и деветомесечног Душана. Фудбалску каријеру почео је у локалном Космосу, а први тренер био му је Никола Мијатовић Рус, који му је због брзине наденуо надимак Лане. Наставио је у Будућности из Ваљева, а афирмацију стекао у Војводини од 1999. до 2003 (43 утакмице, 10 голова). Из Новог Сада је отишао у Шахтјор, али се у Доњецку није наиграо (6, 1), па је прешао у Локомотиву из Москве. За две године у првенству Русије одиграо је само три сусрета (прве сезоне), а затим је отишао на пробу у Лијеж и постао најбољи играч Стандарда. До сада је одиграо 90 такмичарских утакмица и постигао 49 погодака.

За репрезентацију Србије дебитовао је 2. јуна 2007. против Финске у Хелсинкију, када је у 60. минуту заменио Марка Пантелића и голом у 86. осигурао победу 2:0. На 11 утакмица на терену је провео 663 минута и постигао четири поготка.

-----------------------------------------------------------

Нико се не плаши српских клубова

Јовановић је у Купу Уефе играо против Партизана. Упитан шта је то што недостаје српским клубовима да буду успешнији на европској сцени одговорио је:

– Жао ми је што Партизан није прошао. Има потенцијал у младим играчима, али је, по мени, пресудио слаб квалитет наше лиге. У последње скоро две деценије стално смо близу остварења жеља, али нам увек недостају неке „ситнице”. Или немамо среће, или погрешимо, или... Живимо у заблуди, а епилог је само једно учешће „црно-белих” у Лиги шампиона. То је трагедија за наш фудбал. Пре утакмице са нама, један функционер клуба из Хумске је изјавио да је Партизан институција за Стандард и да ће да победи. Морамо да схватимо да наши клубови то више нису ни за кога. Нико нас се више не плаши. Док остали напредују, ми назадујемо. Српским клубовима недостаје новац, инфраструктура и могућност да задрже најбоље играче. Зато морамо да почнемо да градимо кућу од темеља. Па, белгијски Генк има 12 терена и комфоран стадион за 26.000 гледалаца, а реализује трансфере и до 20 пута веће од наших.

-----------------------------------------------------------

Меси је геније

На питање ко су најбољи европски нападачи Милан Јовановић је без двоумљења изјавио:

– Најбољи је Меси. Он је геније, којег је немогуће чувати. Нисам видео да је то некоме успело. Велемајстори су и Торес, Ето, Дрогба и Анелка, али њих можеш да чуваш. Роналдо је такође изванредан, а најбољи је због статистике.