Маестро огромних домета и великих идеја

Нико није могао да наслути да ће маратон музике Рахмањинова, одржан јуна 2025. у Дортмунду, који је поново спојио Дортмундску и Београдску филхармонију, бити један од последњих професионалних потеза Габријела Фелца, немачког диригента, који је радећи у нашој престоници почео да говори српски језик и одлично је схватао наш менталитет. Маестро је изненада преминуо 29. августа ове године у Универзитетској болници у Есену, у својој 54. години (немачки медији због заштите приватности не наводе детаље), а наши филхармоничари су поручили у прекјучерашњем саопштењу, између осталог, да је „прерани одлазак дугогодишњег шефа-диригента Габријела Фелца огроман губитак не само за Београдску филхармонију већ и за целокупну српску културу”.

Kада је стигао у нашу престоницу 2017. године, Габријел Фелц је тада, заједно са Иваном Тасовцем, представио ту наступајућу сезону и наговестио свој стил, а у раду са нашим музичарима уписао се у њену стогодишњу историју као један од најуспешнијих шефова-диригената и унео нову енергију, донео радост у стварању, наглашавајући да је најважнији тимски рад и да треба „дисати са оркестром”, а да је његова професија таква да он треба да „служи музици”.

– Београдска филхармонија има стварно велико срце, невероватну енергију и позитиван темперамент, типично за Балкан. Ја сам Немац, волим то и имам велики респект за све колеге – истицао је маестро.

Са занимљивом каријером у оперском и симфонијском репертоару Фелц је био и велики заговорник музике 19. и 20. века. Налазио се на позицији генералног музичког директора Дортмундске опере и шефа-диригента Дортмундске филхармоније од 2013/14. Са Београдском филхармонијом је радио од 2017/18, а уговори са обе куће продужени су до сезоне 2024/25. Фелц је прошле 2024. преузео и улогу музичког директора у Килу.

Рођен је у Берлину 1971. Студирао је клавир и дириговање на Музичкој академији „Ханс Ајзлер” у родном граду и био асистент Герда Албрехта у Хамбуршкој државној опери и капелмајстор у Либеку и Бремену. Од 2004. је девет сезона радио са Штутгартском филхармонијом и у том периоду је постао добитник награде Фондације „Рахмањинов” захваљујући опсежном циклусу концерата овог композитора. Био је и главни гостујући диригент у Базелском позоришту (2008–2013), које је током његовог мандата два пута проглашено оперском кућом године. Сарађивао је с многим значајним светским оркестрима. Међу најважнијим догађајима у сезони 2021/22. био је почетак извођења новог циклуса „Прстена Нибелунга” Рихарда Вагнера у Дортмунду (почевши од „Валкире”) у режији Петера Конвичнија. О раду са нашим музичарима је за „Политику” у једном од интервјуа говорио:

– Волео бих да имам више снимака са Београдском филхармонијом. Наш диск са Симфонијом „Иља Муромец” Рајнхолда Глијера, за немачку издавачку кућу „Драјер-Гајдо”, био је одличан и успешан. Било би добро снимити нека занимљивија и ретко извођена дела, као што су Симфонија „Драматика” Оторина Респигија, и Симфонија у фис-молу, Корнголда, композитора којег веома ценим. Планови са БФ оркестром значе за мене више извођења Малерових симфонија, да би се завршио циклус, затим свирати нову музику, коју оркестар није изводио никад раније, пример би било Бартоково дело за гудаче, перкусије и челесту и клавир. Ако би се понудила нова концертна сала и ја се нашао у тој ситуацији на овој позицији, рекао бих две ствари сигурно – Малерова Симфонија бр. 8, чак за отварање, и читав циклус „Прстен Нибелунга” Рихарда Вагнера у концертној верзији. Верујем да би београдска публика уживала у овој музици и била фасцинирана њоме.

Габријел Фелц је нама добро познат по занимљивим музичким пројектима, са њим је Београдска филхармонија први пут наступала на отвореном пред хиљадама људи, изводила опере на концертној сцени, музичке маратоне и разговоре, представљала нове трендове савремене музике. Фелц је био диригент огромних домета и великих идеја кроз које се истински дивио опусу композитора попут Бетовена, Брамса, Брукнера, Малера, Вагнера, Штрауса, Рахмањинова и изводио их свим срцем.

Дортмундску и Београдску филхармонију ујединио је као заједнички шеф-диригент у извођењу „Бетовен маратона”, односно свих девет симфонија у истом дану, уз јединствену „Оду радости” која је спојила поред ова два ансамбла и две културе, кроз снажну европску поруку видљиву на концертним маратонима у Дортмунду и Новом Саду 2022. године. После су следили незаборавни Брамсов и Моцарт маратон на Коларцу.

Када смо га у интервјуу за наш лист питали да ли права каријера за диригента долази после његове педесете године одговорио је:

– Радим више од две деценије као музички директор, свакодневно у Немачкој. Веома сам поносан на то. То значи много енергије и живота, срца и душе, за сваки оркестар где сам главни диригент. Нисам толико сигуран да ли бих преузео и следећу позицију, након Дортмунда. Мој крај мандата у Дортмунду се назире, након дугог периода, веома сам поносан на оркестар и мој однос с њима је одличан. Кад је реч о будућности са Београдском филхармонијом, уживам у раду с њима... Доста диригујем на гостовањима, од 26. године, сада сам сваке сезоне одсутан и као отац четворо деце морам признати да није лако. То елегантно подносимо у породици, веома смо срећни и у стабилном односу, што мени много значи, као особи која је дуго на путу и ради константно. И када сам присутан у сопственом дому, радни дан некада почиње рано ујутру и траје до касних сати ноћу. Можда је сада време да се посветим и другим стварима и темама, не живим живот као да је музика једино што постоји, то није моја поента. После много година дириговања мислим да би требало да се релаксирам и видим шта ће се даље дешавати.

У време пандемије, када није наступао због ванредних мера писао је нашој публици:

– Одједном сам се нашао у ситуацији у којој не могу да диригујем. Недостаје ми моја Београдска филхармонија као и Дортмундска. Недостаје ми Београд и све колеге. Али ја желим и морам да будем оптимистичан и схватио сам да желим да радим тако што ћу помагати другим људима. Волонтерско друштво из Дортмунда ме је упитало за помоћ. Задатак је био набавка животних намирница за једну породицу и одмах сам пристао. Испоставило се да је то била породица из вашег региона са којом сам говорио на српском језику.

Поводом изненадног и прераног губитка вољеног шефа-диригента Габријела Фелца, из Београдске филхармоније су саопштили да ће отворити књигу жалости у понедељак од 10 часова, у згради институције на Студентском тргу 11. Јавност ће бити накнадно обавештена о догађају који ће Београдска филхармонија приредити у знак сећања и вечне захвалности свом јединственом шефу-диригенту и пријатељу Габријелу Фелцу.

Бојан Суђић: Успешна хемија између диригента и оркестра

„У стогодишњој историји Београдске филхармоније име шефа-диригента Габријела Фелца ће свакако остати забележено међу најистакнутијим. Повезује га линија са легендарним Хорстом Ферстером, немачким шефом диригентом нашег реномираног ансамбла из друге половине прошлог века, који је такође оставио дубок траг у српској култури. Поред веома значајних музичких остварења током свог рада у Београду, маестро Фелц је уживао и неподељену подршку и поверење свих музичара Београдске филхармоније, као резултат веома успешне хемије између диригента и оркестра”, рекао је Бојан Суђић за наш лист поводом смрти Габријела Фелца и додао: „Прерани одлазак маестра Фелца представља велики губитак за нашу прослављену институцију као и за музички живот Београда и Србије, и овим путем желим да изразим своје саучешће свим члановима Београдске филхармоније.”