Млади критичари о српском филму

Зборник есеја о српском филму са насловом „Нови кадрови” и поднасловом „Скрајнуте вредности српског филма”, окупља међу корицама 14 филмских критичара, који анализирају низ тема, од хорор и крими домаћих филмова, до српских тајних служби у српском филму. Ова књига, недавно објављена у издању београдске издавачке куће „Клио”, бави се запостављеним ауторима, које приређивачи називају аутсајдерима, али и мање истраженим темама у филмовима етаблираних режисера. Зборник је вредан и самим тим што нуди есеје наших најмлађих критичара – најстарији међу њима рођен је 1970, а најмлађи 1984. године.

Према речима Ивана Велисављевића, приређивача и аутора једног есеја у књизи, на идеју за овај подухват су он и Дејан Огњановић дошли када су видели филм „Балада о свирепом” Радивоја Лоле Ђукића.

– Док сам студирао у Америци, професори су ме подстицали да покренем часопис, али то је у Србији несигуран посао, па смо проценили да је књига критика боља ствар. Мрачан, иначе одличан филм, нисмо очекивали од Ђукића, режисера који је познат по комедијама у којима је глумио Чкаља, па смо се запитали колико још има квалитетних филмова који би могли да изазову такво изненађење – каже Иван Велисављевић.

Наш саговорник истиче да су се аутори бавили првенствено естетиком у анализираним филмовима, док је политички контекст био у другом плану, мада је и он заступљен.

– Сматрамо да је о политичком аспекту филма све већ речено у књизи Богдана Тирнанића „Црни талас” – истиче Велисављевић.

Дејан Огњановић и Велисављевић су затим контактирали махом неафирмисане критичаре и понудили им „домаће задатке” што је уродило веома плодном сарадњом.

– Свако је имао слободу избора теме, али, примера ради, Александар Новаковић је био логичан избор за обраду историјског аспекта у домаћим филмовима, јер је дипломирао драматургију и историју. Тако је и Олга Димитријевић, која проучава квир (Queer) тематику, била најбољи избор за анализу квир елемената у домаћим филмовима – објашњава Велисављевић.

Према његовим речима, посебно је занимљив и есеј о српском дечијем филму, ауторке Кристине Ђуковић, јер је, поред осталих квалитетних есеја у књизи, можда једини до сада објављени који се стручно бави том тематиком.

Иван Велисављевић истиче да је књига била и добра прилика за афирмацију критичара млађе генерације, јер, како истиче, недостатак часописа посвећених филму утиче на то да млади критичари немају прилику да више објављују своје радове.

Своје прилоге за зборник дали су и Ђорђе Бајић (српски крими-филм), Димитрије Војнов (Досије: српске тајне службе у филму), Милош Цветковић (Филм освете: балада о свирепом), Дејан Дабић (Цензурисани деби или Било једном у социјалистичкој Србији), Зоран Јанковић (Никад покоран: Marble ass Желимира Жилника), Урош Смиљанић (Панк пре панка: млад и здрав као ружа Јована Јовановића), Срђан Вучинић (Мапе апокалипсе, „Кичма” Влатка Гилића), Милош Ђурђевић (Кокан Ракоњац: парабола о зазиданима), Марко Крстић о филмовима Миће Поповића. Приређивачи зборника су и аутори три есеја из књиге. „Нови кадрови” су луксузно опремљени, поседују биографије свих аутора, а познаваоцима и љубитељима филма свакако ће бити од користи филмографија режисера који се помињу у текстовима, као и индекс поменутих филмова. Иван Велисављевић рођен је 1982. године у Шапцу. Дипломирао је општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, студира драматургију. Аутор је низа филмских и књижевних критика, режирао је два документарца, пише радио драме и кратке приче. Дејан Огњановић рођен је 1973. године у Нишу. Дипломирао је енглески језик и књижевност. Приказе филмова и књига о филмовима објављује у низу домаћих и страних часописа. Објавио је четири књиге.

С. Стаменковић