"Ноћ вештица" под Рудником

Горњи Милановац - Пошли смо трагом телефонске дојаве једног суграђанина дописништву "Политике": на Лучиндан се, у Културном центру, догодила "ноћ вештица". Пре него што смо се упутили у трагање, морали смо понешто и да научимо. Кад и Лучиндан код православаца, код католика је Дан мртвих, односно празник Хелоувин, уведен да би потиснуо паганску "ноћ вештица" у којој су Келти приносили жртве богу смрти. Ипак, није се успело - преживело је маскирање и хорор призори са свећама, увек у ноћи између 31. октобра и 1. новембра. Добро, али откуда усред Шумадије?
- У оквиру активности драмске радионице коју водим, хтели смо да деци сликовито дочарамо причу о обичају у Америци и другим земљама енглеског говорног подручја. Одабрали смо, аутентичности ради, да то буде баш на њихов празник Хелоувин. У томе нам је помогла Њујорчанка Дениз Матос, однедавно наша суграђанка, овде удата. Нисмо ми славили тај празник, нама свакако туђи, већ су се обичаји везани за њега уклопили у приче о необичним стварима које, иначе, каткад сценски обрађујемо у драмској радионици - објашњава за "Политику" Валентина Нађ, вођа драмске радионице Културног центра у којој делује педесеторо деце од осам до 16 година.

Директорка Културног центра Негослава Ранчев истиче да није реч о обележавању нечега нама несвојственог и да "ноћ вештица" никако не може постати традиција. Деца су се, истина, забављала те ноћи, али су присутни родитељи понели, у најмању руку, чудан утисак.

- Деци су у школи, на часу енглеског, рекли да се припреме за ноћни маскенбал. Ја сам одвела свога сина и оно што сам видела није ми се допало. Маске вампира, авети, вештица на деци, а и језива музика, учинили су да сам се укочила. Учесници маскенбала морали су да говоре само енглески. Напустила сам "представу" раније, личила ми је на секташки скуп - прича нам мајка ученика другог разреда основне школе.

Историчар и вероучитељ Борисав Челиковић подсећа на мноштво филмова на тему "ноћ вештица" у којима су адолесценти жртве у крвавом ритуалу. Старешина милановачке цркве Свете тројице прота Аранђел Даниловић сматра да је то дошло са Запада под видом наивне игре, али може да створи крупне проблеме. СПЦ такву забаву апсолутно не одобрава.

Да ли је реч о наивној игри, или је све "више од игре"? Најкомпетентнији међу нашим саговорницима да одговори на ово питање јесте професор Владимир Димитријевић, православни публициста из Чачка, аутор више од десет књига из области секташтва и окултизма.

- Култ "ноћи вештица" је остатак паганске прошлости древних Келта који су приносили жртве, чак и људске, богу смрти Самхајну и даровали храну духовима мртвих за које су веровали да баш те ноћи излазе из подземља. Отуда и обичај прерушавања у вукодлаке, вештице и вампире. Већ око 40 година, ноћ између 31. октобра и 1. новембра је, пре свега у Америци, омиљена међу окултистима и сатанистима. То је ноћ за обављање сеанси и, сваке године, тамо се дешавају отмице деце од које нека постају жртве ритуала. Уношење тог антипразника у Србију, на дан када СПЦ слави Јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, требало би да значи да смо постали "отворено друштво", отворено попут уличног контејнера - с нескривеним сарказмом примећује Димитријевић.

Овај публициста наводи и пример системског пропагирања вештичарења и окултизма кроз романе и филмове о Харију Потеру и ТВ серију "Сабрина, вештица тинејџерка". Обе ствари код деце подстичу интересовање за окултизам и сатанизам, о чему је, недавно, сведочила и Британска федерација учитеља.

Празник је кудикамо био пригоднији за упознавање младих са поменута два наша свеца. Биће да организатори "ноћи вештица" у Горњем Милановцу све ово нису знали. Сада, ево, знају.