Једно стабло а седам плодова

Љубиње – За сваки занат треба и алат, и вештина, али и срећна рука. Шездесетогодишњи Цветко Шушић из Љубиња радећи по Херцеговини, у Словенији и Немачкој, опробао се у више заната: по струци је електроварилац, радио је као конобар, а каже и канале је копао. Ипак, некако му од руке најбоље иде калемарство па се, по повратку у родни крај, посветио овом хобију. Око куће је засадио воћке а оне које би нашао самоникле „преправљао” је по свом нахођењу калемећи на једно стабло и по неколико врста. Тако сада са једног стабла током сезоне може да убере и по седам различитих плодова.

– На стабло шљиве „џанарике” накалемио сам најпре бадем, па потом сродне врсте, брескву, кајсију и нектарину, а онда жуту и плаву шљиву. Чуо сам од других људи да се калем коштуњавог воћа лако прима на „џанарику” јер је добра подлога, а мени то некако иде од руке па сам решио да пробам, и ево, успело је, прича Цветко.

Тако сада у његовом дворишту расте вероватно најнеобичније стабло у Херцеговини које по неколико пута у години цвета и рађа, зависно од тога које воће у које доба године приспева. Таман кад се један бехар повуче, на другој грани цвета нови, на једној страни плодови тек „замећу”, на другој већ зрију.

Похвалиће се Цветко и да је његово необично стабло веома отпорно па је одолело и дугој суши која је прошлог лета похарала љубињске воћњаке. За његову калемарску вештину чуло се у целом крају па га комшије често зову да оплемени воћке и у њиховом дворишту. А Цветко каже није свако време ни за калемљење: најбоље је од Видовдана до Петровдана, тада калем не може да омане.