Место за пријатну старост

Љубиње – Давно рече неко за Херцеговину да цео свет насели а себе не расели. Таква је, изгледа, судбина ове сиромашне земље, одакле је вековима народ одлазио диљем света тражећи бољи и лакши живот. Нарочито су опустела мала места. Љубиње, мала општина у источној Херцеговини, смештена негде на пола пута између Мостара и Требиња, сликовит је пример за ову причу.

Пошто пописа становништва у БиХ још нема, као релевантан показатељ броја становника узима се бирачки списак. А према њему, у љубињској општини има око три хиљаде и двеста бирача, односно око четири хиљаде становника. У последње две „транзиционе” деценије угасила су се некада значајна привредна предузећа која су запошљавала већину мештана. У некада значајном воћарском крају у којем су успевале првокласне јабуке, вишње и шљиве, тек у последње време покушавају да обнове плантаже воћа.

Добар део становништва наставио је традицију производње квалитетног дувана, али неколико лоших година, са сушама и епидемијама биљних болести угрозио је и овај вид привређивања. Као последица свега тога уследио је одлив становништва. Млади људи, након што доспеју у године када треба тражити посао или наставити школовање, углавном напуштају родни крај и одлазе у друге, веће градове.

– Сасвим је нормално да млади од осамнаест или двадесет година траже више и боље, и увек је било тако да омладина нерадо остаје у овако малим и сиромашним местима попут Љубиња. Међутим, мислим да је Љубиње сасвим погодно за живот људи у средњем или познијем животном добу, који су већ засновали породицу и решили неке егзистенцијалне проблеме, и зато настојимо да њима пружимо више, прича први човек општине, начелник Веско Будинчић.

У духу оваквог размишљања, локална управа у Љубињу предузела је и конкретне кораке. Тако се свима који су заинтересовани за градњу или инвестирање у овој општини пружа низ погодности: општина додељује бесплатно грађевинско земљиште, било да желе да саграде породичну кућу или стамбену зграду са више станова. Такође општина се одрекла и свих ренти које се обавезно плаћају у другим местима ако нешто градите или почињете неки посао. За предузетнике који желе да у Љубињу отворе радњу, представништво или предузеће, општина сама плаћа регистрацију у износу до пет хиљада конвертибилних марака.

– Љубиње је шездесет километара удаљено од Требиња. У Требињу је квадратни метар стамбеног простора око хиљаду евра, а овде можете да купите нови стан за триста педесет или четири стотине евра по квадрату, што је готово три пута јефтиније. Пошто млади нису заинтересовани за живот у малом месту, зашто не бисмо пружали погодности старијима? Кад човек реши животне проблеме, када жели да се смири , негде у педесетим или шездесетим, зашто му не би понудили могућност да купи стан по повољнијој цени и живи мирним животом у једној малој и здравој средини, објашњава Будинчић.

Занимљиво је да је локална управа у Љубињу међу првима у Републици Српској увела и стимулативне мере за склапање бракова и проширење породице. Младенци на венчању добијају од општине петсто конвертибилних марака. Уколико су и млада и младожења незапослени добијају хиљаду марака, а уколико су без посла и шест месеци након венчања добиће још хиљаду. Општина додељује и једнократну новчану помоћ за свако новорођено дете.

И, још један куриозитет из Љубиња: пре три године локална управа у договору са црквеном општином иницирала је предлог свом становништву да се у случају смрти породици покојника не носе скупоцени венци и цвеће , већ да свако одвоји само скроман новчани прилог. Предлог је убрзо заживео у пракси, и од тада, кажу у општини, ниједна породица није им се обратила са захтевом за помоћ како би достојно сахранили свог члана.