Босоноги змијоловац

Љубиње – Када је пре педесетак година Земљорадничка задруга из херцеговачке вароши Љубиње, за потребе Имунолошког завода у Загребу, почела са откупом змија, међу првима се, без икаквог устезања и, не дај боже, страха пријавио Ђуро Турањанин, данас осамдесетогодишњи старина коме ни поодмакле године, ни тешко бреме прошлих времена не сметају да се са овцама отисне у камењар Горице, Радовиње, Облог брда, Ивице...

Откако је почео да се бави змијоловом, па све до деведесетих година сада већ прошлог века када је престао откуп, Ђуро јеу крашким забитима љубињског краја и суседног Попова поља, уловио чак шеснаест хиљада (!) змија и то оних најотровнијих – змија шарки и поскока, односно шаргана како их Херцеговци зову.

– Ниједна ме није напала, а камоли ујела иако сам их годинама ловио и босоног или у сандалама на ногама и то без чарапа... Змије не смијеш дирати. Опасне су једино у самоодбрани. А и како не би биле када се и оне боре за живот – прича Ђука како комшије и пријатељи из приградског насеља Вођена одмила зову свог надалеко познатог змијоловца.

Није се сигурно, али рекорд Ђуре Турањанина највероватније нико и никада није достигао. Бар не у крајевима бивше нам земље.

– Знао сам дневно уловити и по шездесетак шаргана. Два пута је то било. Први пут на локалитету Кртиња, а други у Ржаном долу недалеко од јаме у коју су усташе, током Другог светског рата, прво убиле, а потом бациле хиљаду Срба... Од априла па до октобра, колико је обично трајала сезона змијолова, знао сам ухватити и по шест стотина отровница. Када се то помножи са данашњих шест-седам марака по колико су откупљиване змије, онда се види да је то тада био немали новац којим се допуњавао ионако више него скроман домаћински буџет – настава Ђука своју причу.

Старина је уловљене змије са терена доносио у врећама, а у кући их је чувао у дрвеном сандуку све док по њих не дођу из задруге у Љубињу.

– Било је у овом послу и криволоваца. Познавао сам неке људе који су хватали отровнице и цедили отров који се слијевао у чашу пошто би шарган или шарка загризли њену ивицу. Отров су ти људи продавали у Немачкој и петоструко више зарађивали од мене који сам се тим послом бавио на класичан начин – наставља Турањанин

Ђукина супруга недавно је умрла. Остао је сам... Данас понекад изведе стадо оваца горе понад Љубиња... Прошета по камењару. Истим оним стазама којима је некада ловио шаргане и шарке...

Славиша Сабљић