Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шешељ у завери или завера против Шешеља

Шешељ у завери или завера против Шешеља
Шешељеве ратне и поратне године: Испред Скупштине (1990), с добровољцима СРС (1991), у Вуковару (1991), испраћај у Хаг (2003),

"Вратићу се из Хага као победник, јер је оптужница заснована на најобичнијим лажима", поручивао је Војислав Шешељ 24. фебруара 2003. године, када је добровољно отишао у Хаг, где је до јуче чекао почетак суђења пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. На дизање оптужнице чекао је дуже од десет година: први злочини за које је окривљен догодили су се још 1991. године, док је оптужница против њега подигнута тек 2003. године. Оптужница је објављена некако управо у време кад је Српска радикална странка досегла свој највиши рејтинг после катастрофалних резултата које је постигла на децембарским парламентарним изборима 2000. и кад је почела озбиљно да угрожава владајући демократски блок, чија је популарност, пре свега због афера и међусобних сукоба, била у опасној силазној путањи. Чак су и људи из друге, такозване оперативне гарнитуре странака демократског блока, још 2002. године у кулоарским разговорима напомињали како ће проблем са Шешељем решити Хаг. Скоро је извесно да питање политичких мотива за подизање оптужнице неће заобићи ни сам Шешељ, јер је као сведок на суђењу бившем југословенском председнику Слободану Милошевићу, у септембру 2005, најавио да ће на процесу који се води против њега "демаскирати антисрпску заверу".

"Ваш мотив је био да ме уклоните из српског политичког живота, јер је запретила опасност да моја партија преузме власт у Србији", рекао је тада Шешељ.

Тужилаштво ће морати да докаже непосредну везу између Шешељеве експлозивне, националистичке реторике и злочина који су почињени (како је то, на пример, постигнуто на суду за злочине у Руанди). На услузи тужилаштву налази се низ запаљивих говора и изјава које је Шешељ дао безмало од почетка свог политичког деловања. "У случају распада Југославије, Србији нико не може негирати оне територије које је имала пре стварања Југославије. У њен састав ушла би садашња јужна Србија, Косово и Метохија, Македонија, Војводина, Црна Гора и Босна и Херцеговина", говорио је лидер радикала 1990. године. На питање шта би урадио да је председник Србије, 1991. године одговорио је: "Одмах бих мобилисао све Србе, муњевитим ратом ампутирао Хрватску, а затим међународну заједницу информисао о новим српским границама".

Од његових "запаљивих" изјава, ипак, најпознатија је она да "Хрвате не треба убијати ножем, него зарђалом кашиком". А памти се и она изречена на митингу СРС-а у хали "Пинки" 1999. године да "ако дође до бомбардовања НАТО, ми Срби ћемо прилично страдати, али Албанаца на Косову неће бити". Иако је све изјаве у вези с ратом у Босни и Хрватској дао као опозициони политичар који је два пута затваран у Милошевићевом режиму и као такав оптужен пред Трибуналом, против Шешеља није подигнута оптужница због изјава и говора које је давао 1999. године, уочи и током рата с НАТО, и кад је заузимао функцију потпредседника савезне владе и , одржао на митингу СРС у Земуну.

Тврдећи да је стрељање Муслимана у Сребреници инсценирано, Шешељ је као сведок одбране на хашком суђењу Слободану Милошевићу казао да изношење нетачних ствари за које цела јавност зна да нису тачне, већ духовите, није ни лагање ни изношење неистина. Тада се, на примедбу тужиоца да нема изворе за своје сведочење упоредио са америчким председником Џорџом Бушом и његовим тврдњама да у Ираку постоји биолошко оружје: "Док год не будете смели да кажете да је Буш лагао, то нећете смети да кажете ни мени". Даљи ток суђења Шешељу показаће да ли је таквим изјавама у судском процесу против Милошевића угрозио кредибилитет као сведока на сопственом суђењу, а сам је себе најавио као главног сведока.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.