Културно наслеђе модерне Европе

У Галерији Атријум Библиотеке града Београда вечерас у 19 часова отвара се изложба фотографија „Културно наслеђе Европе – Сењски Рудник, угаљ, време и људи”, о градићу из централне Србије, родном месту наше индустријализације, које је Савет Европе прошле године ставио на Листу приоритетних интервенција заштите и ревитализације. На овој Листи нашло се 28 споменика европског културног наслеђа, од наших и комплекс Бач у Војводини и Феликс Ромулијана код Зајечара, у оквиру Програма за културно и природно наслеђе југоисточне Европе.

Република Србија, Министарство културе и Балканкулт фондација, који су и приредили изложбу, партнери су Савета Европе и Европске комисије у овом важном програму. Аутор фотографија је Сандро Велтин (1970), већ пет година фотограф у Савету Европе, који одлази на фотографске мисије и бави се актуелним друштвеним темама. У мају 2008. био је на фотографској мисији у земљама западног Балкана, снимајући споменике чији су се планови обнове избором Савета Европе нашли на Листи приоритетних интервенција. Тада је посетио Сењски Рудник, фотографисао рудник, окружење и локално становништво.

Наслеђе места осветљава социјалну историју индустријског доба и стварања индустријске културе у нашој средини, о чему се у савременој Србији необично мало зна. У Сењском Руднику је започета и епоха самоуправљања, једног од најконтроверзнијих феномена наше новије историје, формирањем првог радничког савета у Србији, у старом Соколском дому. Историја места открива и низ узбудљивих личних повести. Овде је, у низу других феномена, почела да се компонује и поп музика у Србији: чувени композитор Дарко Краљић, аутор многих хитова шездесетих година међу којима је био и „Звиждук у осам”, десетак година био је директор Дома културе у Сењском Руднику. У истој згради настао је чувени српски диксиленд хит „Хеј момци млади, шта да се ради, кад наше село нема џез оркестар...” . Циљ изложбе је да се представи феномен културног наслеђа Сењског Рудника што ће несумњиво допринети не само заинтересованости најширег круга публике, већ и потенцијалних инвеститора, великих компанија и предузетника, за учешће у ревитализацији и заштити места.

К. Р.