Исхрана може да буде лек али и отров

Гошћа „Политикиног” подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” биће др сци. мед Милка Поповић, биохемичар. Дипломирала је медицинску биохемију на Краљевском колеџу Универзитета у Лондону, где је завршила и докторске студије као најмлађи доктор медицинских наука. Била је и асистент на истом универзитету на предмету фармакологија. Постала је и сертификовани практичар функционалне медицине (ФМ) у клиничкој пракси и нутритивни терапеут, поседује сертификат Института за функционалну медицину у Флориди за примену ФМ у клиничкој пракси. Постдипломске студије из нутриционалне терапије је такође завршила у Великој Британији. Бави се функционалном медицином и специјалном лабораторијском дијагностиком.

‒ Осим што се третирају симптоми неког здравственог проблема и уопште болести, кључно је да пронађемо узрок тог здравственог проблема, болести. И јако је важно да ставимо пацијента у центар и сагледавамо уопште целог пацијента. На пример, у класичној медицини обично се она дели на специјалности. Кардиолог ће гледати пацијента који има неки кардиолошки проблем, офталмолог неко ко има проблем са очима итд. У функционалној медицини ми сагледамо све аспекте, без обзира на то што пацијент можда долази са неким здравственим проблемима који су можда ендокрине природе, гледамо га у целини.

Функционална медицина има своју примењивост највише за хроничне здравствене проблеме. Моји најчешћи пацијенти су они који имају неки хронични здравствени проблем и не решавају га баш најадекватније, можда пију неку терапију, не осећају се још увек да је то то и били су мање-више свуда. Долазе да некако заједно дубље уђемо у проблем и да просто покушамо да нађемо шта још могу бити додатни проблеми како би им се квалитет живота побољшао. То су људи са хроничним проблемима као што су на пример разна аутоимуна обољења, затим деца из аутистичног спектра чине неких 40 одсто мојих пацијената, раније је то било више, као и људи са хроничним гастроинтестиналним проблемима. Функционална медицина јако пуно може да помогне у некој превентиви и уопште у данашње време у антиејџингу – нагласила је Поповићева.

У подкасту је било речи и томе да ли је шећер „окидач” за појаву рака и да ли слаткиши убијају здраве ћелије...

‒ Сам шећер не убија ћелију, као што и сам шећер не изазива карцином, али рафинисани шећери, прости шећери, ултрапроцесована храна нарушавају разне механизме у нашем телу, метаболичке, који даље могу утицати на хормонске дисбалансе, на промену микробиома црева, промену имунолошког одговора, и могу нас довести у разне неке нутритивне дефиците због слабије апсорпције нутријената. Тако да индиректно да, јер то ствара један општи дисбаланс и нездраво стање тела. У том смислу, ако имате рецимо упалне процесе у телу које не осећате тренутно, ако имате већу инфламацију у телу, наравно да ће то проузроковати оксидативни стрес који наравно нарушава интегритет ћелије – каже Поповићева.

Наш мозак не може да функционише без глукозе, али то не значи да треба да једемо коцку шећера или слаткише. Шећера, глукозе има и у здравим намирницама.

‒ Разлика између глукозе која потиче из здравих намирница и глукозе која потиче из слаткиша јесте та што је у слаткишима та глукоза обично брже ослобађајућа. На пример, то су рафинисани производи који изазивају каскаду метаболичких биохемијских процеса који погодују заправо канцерогеним ћелијама. Такође лучење инсулина због брзог ослобађања шећера, глукозе, подстиче исто и ослобађање тзв. ИГФ1 хормона који опет поспешује раст канцерогених ћелија. С друге стране, упални процеси омогућавају да се уништи наш ДНК у ћелији и онда је склонији расту канцерогених ћелија. Нарушавањем микробиома, такође се нарушава и наш имунолошки одговор који је ужасно важан да супримира развој канцерогених ћелија. Ако кажем да сваки дан сви ми имамо неке канцерогене ћелије у нашем телу, то је нормално и нормално је да здрав организам елиминише те канцерогене ћелије. Шта се дешава кад карцином настаје, када више нисмо у могућности да то урадимо? Нажалост, многе дисфункције које се дешавају на том метаболичком, ћелијском нивоу, људи то не могу да осете. Тек кад имамо неке озбиљније симптоме, тада је могуће да је већ дошло до неке болести. Зато је данас лабораторијска дијагностика отишла стварно много корака напред и у том смислу доста тога превентивно можемо да урадимо – појашњава Поповићева.

Истраживања показују да се 88 одсто нашег имунитета крије у цревима…

‒ То је врло логично. Цревни тракт, то јест црева, највећи су орган после коже који нас дели између спољне и унутрашње средине и није чудно што у цревима циркулише јако пуно имунолошких ћелија, јер нас штите од спољне средине, онога што уносимо храном, пићем… Тако да између 70 и 80 одсто имунолошких ћелија управо ту циркулише. То значи да морамо да обратимо пажњу на оно што једемо. Ако неко има хроничне здравствене проблеме увек је прва ствар што урадимо да гледамо шта се дешава у организму, какво је варење код те особе, каква су црева. То је јако важна, полазна тачка. Исхрана је стуб општег здравља. Иако можда звучи банално, али исхрана може бити лек као што може бити и отров – појашњава наша саговорница.

Шта рецимо можемо превентивно да урадимо?

‒ Сваки човек треба једном годишње да иде на систематски преглед. Уз тај систематски преглед врло често се прате и одређене лабораторијске анализе. Јако је важно да људи то не раде самоиницијативно. У Србији можете да уђете у било коју лабораторију и да урадите низ лабораторијских анализа за које сте чули да је добро да се ураде. А неке су беспотребне и не можете сами тумачити своје анализе, морате слушати свог лекара или здравственог радника који вас упућује на то. То је јако важно, зато у неким земљама Европске уније, па и у Америци ви не можете доћи у лабораторију без упута, без обзира што хоћете да платите.

Једном годишње сваки човек треба да уради анализу крвне слике, а основна биохемија укључује глукозу, проверу функције бубрега у реакцији, проверу јетре, билирубин, липидни статус, наравно, обавезно треба урадити и проверу функције штитне жлезе, ТСХ, ФТ3, ФТ4, гвожђе, витамин Де, јер мислим да је врло значајан. Рађене су студије 2006. године у Србији где је пронађено да су или у дефициту са витамином Де или на граници око 60 одсто популације. Али витамин Де није само важан за кости, он је важан за многе процесе у телу, тако да је важно то проверавати и за оптималан имунитет је јако важна та анализа. Постоје наравно и дубље претраге уколико има индикација за тим, као што су анализе хормона уопште и полних, стрес хормони, кортизол… Постоје неки специјализовани тестови где ви можете да идентификујете на метаболичком ћелијском нивоу како вам метаболизам функционише, да сазнате ваше функционалне нутритивне потребе, можете да видите разне дисфункције у метаболизму зато што је добро да такве дисфункције можете да препознате. Пре него што наступе болести прво настају дисфункције у метаболизму. Можемо интервенцијама које су најчешће у виду исхране, циљане, персонализоване суплементације да интервенишемо и на време предупредимо да дође до озбиљних проблема. То је та специјализована лабораторија која нам помаже у превентиви, као и одређени неки генетски тестови који могу да нам укажу на неке предиспозиције ка болестима. Генетска предиспозиција носи 40 одсто шансе за настанак болести, а све остало је оно како живимо и шта нас окружује. Ту можете доста да утичете и да држите ствари у својим рукама – навела је гошћа нашег подкаста.

Она напомиње да је јако важно да једемо целовиту храну, што значи да видимо њен природан облик, па наша исхрана треба да буде балансирана протеинима, квалитетним мастима, квалитетним комплексним угљеним хидратима.

‒ Наравно, ако то спроводимо у 90 одсто случајева, понекад можемо да имамо и неки дан када једемо нешто што можда и није најздравије, али опет знате да сте урадили пре тога како треба. Мислим то треба да буде некако инкорпорирано у наш стил живота. Ја избегавам ултрапроцесовану храну. Шта је то? То су сокови, газирани, сокови који нису природни, брза храна у сваком облику, сва храна која садржи адитиве и која није у свом природном облику. Такође и виршле, паштете, такве ствари, сухомеснате ултрапроцесоване производе, зато што они уништавају здравље, а да тога нисмо свесни – додаје наша саговорница.

Она је нагласила да мисли да је животна равнотежа јако важна.

‒ Мени је важно да радим посао који волим, који ме испуњава и да проводим време са драгим људима колико могу и кад год могу. И гледам да сваки дан можда уживамо у неким малим стварима које чине тај дан лепим, јер данас је данас и неће га бити сутра у том смислу. Трудим се и да живим здраво колико могу – рекла је Поповићева.

Истиче да се труди да не реагује бурно када је неко изнервира.

‒ Зависи ко ме изнервира. Моја деца би вероватно рекла да сам најнервознија мама на свету, јер када су они у питању, ту сам можда онако строга. Али људи из мог окружења и пријатељи никада не би то рекли за мене. Ако ме изнервирају, обично се повучем и после им кажем да сам се изнервирала, али у кући покажем то одмах – каже Поповићева.

Истиче да јој је жао што раније није научила како да „успори”, јер је кад је била млађа проводила време учећи и радећи…

‒ Мада, с друге стране, не могу да кажем да ми је жао тога, јер опет сам неке ствари постигла и особа сам која сам данас захваљујући можда томе. Можда само мало треба успорити и уживати у животу – додаје Поповићева.

У подкасту је било речи и о томе како можемо да знамо који су нам витамини неопходни, зашто треба урадити анализу хормона стреса кортизола, о перименопаузи и менопаузи, хормонском дисбалансу, метаболизму естрогена…

Има ли смисла тест интолеранције на намирнице

У којој ситуацији би требало да урадимо тестирање интолеранције на храну?

‒ Волим ту анализу иако је многи имунолози и алерголози не воле. Ово су заправо сензитивности на храну. То су закашњене реакције на храну које се могу десити и добра ствар је што оне дођу и прођу. Значи, то није нешто што имате цео живот као кад имате алергију. Особе имају неке симптоме као што су гастроинтестиналне тегобе, могу да буду честе уринарне инфекције, могу да се жале на сливање из носа грла, екцеме, промене на кожи, главобоље… Пуно симптома ту постоји. Али суштина је у томе да неко ко има сензитивност на храну, врло вероватно мора имати и цревну пропустљивост. Јер у противном ти сегменти хране коју варимо, који заправо успеју да прођу кроз цревни зид због цревне пропустљивости и због тога се стварају та антитела ИгГ, што значи да имамо зацељена црева комплетно не бисмо имали сензитивности. Та анализа је врло корисна кад желимо да максимално персонализујемо исхрану и кад видимо да су се појавиле неке баш јаке сензитивности на одређене намирнице, онда нам то помаже да са разлогом искључимо те намирнице на неки период. Обично је то шест месеци и онда пратимо симптоматологију пацијента и касније пацијент може то поново и да уведе. Цревна пропустљивост се може десити из разноразних разлога, било да је то често употреба антибиотика, неправилна исхрана, нека хронична болест, различите су узроци. Проблем настаје не само зато што је дошло до цревне пропустљивости, већ значи да је дошло до озбиљније дисбиозе цревне флоре и онда оне добре бактерије које су штитиле ту цревну слузницу су практично нестале и накотили су се микроби који вероватно нарушавају тај цревни зид. И осим што можемо да пропуштамо и ту храну коју једемо, па створимо сензитивност, можемо да пропуштамо разне токсине, тако да касније можемо постати и сензитивни на неке факторе околине – појашњава Поповићева.

Дијета по крвним група

На питање да ли дијета по крвним групама има смисла, Милка Поповић каже да не постоје научна истраживања која су довољно валидна и која упућују на то да је то истина.

‒ Ја сам апсолутни противник тога, јер не можемо ставити целу популацију ове земаљске кугле у четири групе. Мој циљ је увек нека персонализација и индивидуализација тако да дефинитивно не можемо по крвним групама као што не можемо ни по генетском коду да одређујемо исхрану. Дијета је само промена, јер неко ко не сме да једе глутен, он је већ на некој дијети. Ако је човек здрав, нема никаквих здравствених проблема, онда треба само да буде избалансиран и то је оно што је најосновнија препорука – каже Поповићева.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕПИЗОДУ