Безбедност француских музеја под лупом

Пљачка Лувра, која подсећа на филмску и већ има и своју одредницу на „Википедији”, у жижи је пажње и међу најчитанијим најновијим вестима, раме уз раме са информацијама из света политике, економије, спорта… Није ни чудо, јер из француског тужилаштва, како преноси „Франс 24”, објављено је да је финансијска штета која је њоме изазвана, процењена на 88 милиона евра (102 милиона долара), а након што је утврђено да су лопови побегли са осам комада непроцењиво вредног краљевског накита, чуваног у музејској галерији „Аполо”, изгубивши током бекства са лица места један – круну царице Евгеније. Она је на тај начин спасена, мада је у оштећеном стању.

Музеј је од јуче поново отворен за посетиоце, а париска тужитељка Лор Беку је за РТЛ рекла да је кустос музеја проценио губитке и изнео поменути износ, али да лопови неће зарадити суму еквивалентну тој ако имају, саму по себи, лошу идеју „да истопе ове драгуље”.

Тужиоци су задужили специјализовану јединицу познату као БРБ за истрагу злочина, пише, између осталих, и „Гардијан”, а у чланку се даље објашњава да се та јединица од око стотину људи бави пљачкама високог профила, као што је то био случај са ријалити звездом Ким Кардашијан, која је била опљачкана у париском хотелу 2016. године. Очекује се и да ће истражитељи из Централне канцеларије за борбу против трговине културним добрима такође бити укључени.

Упркос наизглед добро припремљеној операцији, лист наводи да детективи имају доказе који би им могли помоћи да пронађу починиоце. Поред жутог светлосног прслука са траговима ДНК, пљачкаши су оставили већ поменути комад накита, а полиција је успела да лоцира мотоцикле, регистарске таблице и део опреме која је коришћена за приступ галерији на првом спрату.

У медијима се може прочитати и то да француска влада неће бити обештећена за украдена уметничка дела. Радови који се чувају у приватним музејима у Паризу, као што су, на пример, Фондација Луј Витон или Пино колекција, обично су покривена приватним осигурањем, рекао је портпарол владе, али да у случају Лувра „држава делује као сопствени осигуравач”. 

Помиње се и то је да ова крађа последња у низу која се десила у француским музејима последњих месеци (четири случаја за два месеца) и да је тужилаштво саопштило да је једна Кинескиња оптужена за учешће у прошломесечној крађи златног грумења, вредног више од милион долара, из Природњачког музеја у Паризу. Она је ухапшена у Барселони и изручена је француским властима 13. октобра.

Отворено је и питање безбедности самих музеја и сви они су сада под лупом, многобројни стручњаци из света културе изразили су очекивања да ће све што се десило натерати власти да појачају мере заштите, а Лоран Нуњез, министар унутрашњих послова након догађаја од викенда рекао је да ће мере безбедности испред културних институција бити пооштрене.

У извештају Француског ревизорског суда, у који је АФП имао увид, а који обухвата период од 2019. до 2024. године, указује се на „упорно” кашњење у унапређењу безбедносног система у Лувру. Само четвртина једног крила била је покривена видео надзором, наводи се. 

С тим у вези, подсећа „Франс 24”, у јануару ове године Лоранс де Кар, директорка Лувра, која још није дала званичну изјаву јавности поводом случаја, упозорила је Рашиду Дати, министарку културе, на „забрињавајући ниво свеукупне застарелости”, наводећи хитну потребу за великим реновирањем.

Француски новинари указују и на то да су се синдикати жалили да је број радних места на позицијама обезбеђења у Лувру смањено, премда је посећеност светски познатог музеја, у чијој се вредној колекцији налази и Мона Лиза, нагло порасла. „Не можемо без физичког надзора”, рекао је један синдикални званичник медијима.

Из музеја је, у међувремену, одговорено и на критике да су витрине које штите накит крхке, па је у саопштењу наглашено да су постављене 2019. године и да „представљају значајно побољшање у погледу безбедности”. А како преноси Танјуг, управа музеја негирала је и да је контактирала израелску приватну обавештајну фирму „ЦГИ групу” ради истраге случаја. 

Говорећи након пљачке пред Народном скупштином, Рашида Дати, министарка културе, бранила је музеј и одбацила спекулације да безбедносне камере нису исправно функционисале. „Безбедносни апарат музеја Лувр није отказао, то је чињеница. Безбедносни апарат музеја Лувр је радио”, рекла је. 

Међутим, додала је и то да ће део буџета за реновирање Лувра сада бити пренамењен ка ажурирању његовог безбедносног система, укључујући нове надзорне камере.

На крају, Си-Ен-Ен је отворио још једну тему – пљачка је била јасан пример тога да су лопови почели да циљају културне институције не нужно због њихових вредних слика, већ због артефаката који се могу демонтирати, скинути или истопити због њихових скупоцених делова.

„Оно што смо дефинитивно видели у последњих пет до седам година јесте још већи помак ка крађи сировина”, објаснио је Ремигијуш Плат, секретар Међународног савета за безбедност музеја, у саставу Међународног савета музеја, чији стручњаци се баве протоком информација кроз европски музејски сектор о безбедносним претњама и најбољим праксама за заштиту институција.

Дела Пабла Пикаса, Пита Мондријана или Вилема де Кунинга, наглашава америчка ТВ мрежа, могу се поново појавити годинама, или деценијама касније у подруму зграде или иза неупадљивих врата нечије спаваће собе. Али стручњаци кажу да су накит, новчићи или медаље у опасности да буду заувек изгубљени уколико не буду пронађени брзо.

„Моје уверење је да су ови драгуљи из Лувра највероватније већ рашчлањени на делове”, рекла је за Си-Ен-Ен Лаура Еванс, историчарка која се бави историјом крађа уметничких дела, ауторка и професорка.