Европљани „намећу” Трампу свој план за крај рата у Украјини

Европски лидери којима је вероватно застала кнедла у грлу када су чули да ће се Трамп и Путин поново састати и то у Будимпешти, добили су још једну прилику да се убаце у геополитичку игру између Вашингтона и Москве. Самит америчког и руског председника, други после Енкориџа на Аљасци, чији је циљ да се заустави крвави рат у Украјини стављен је „на чекање”. Када ће бити одржан ‒ питање је за милион долара.

У изненадном неповољном обрту Виктор Орбан покушава да сачува оптимизам да ће ипак бити домаћин америчко-руског самита на врху док се његове европске колеге спремају да у наредним данима у Белој кући поново наговарају Трампа да не попушта  пред територијалним захтевима „ратног злочинца Путина”.

„Самит ће бити одржан када за то дође време”, написао је Орбан на „Фејсбуку”, додавши да је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у Вашингтону и да се разговори настављају, иако датум састанка још увек није утврђен, пренео је Ројтерс.

У свом стилу Трамп је прво еуфорично најавио сусрет са руским колегом да би га изненада отказао. Како је објаснио то је урадио, јер не жели да одржи „узалудан састанак” са Владимиром Путином. Као формални разлог Трамп је навео да Москва одбија да пристане на прекид ватре дуж тренутне линије фронта, што је, према његовим речима, кључна препрека за одржавање самита.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је јуче изјавио да датум састанка председника Русије и САД тек треба да буде одређен, али да је пре тога неопходна пажљива припрема, а то захтева време.

„Нико не жели да губи време, ни председник Трамп ни председник Путин”, рекао је Песков новинарима, додајући да припрема самита прати велики број трачева и спекулација, од којих је велики део неистинит.

Један од кључних разлога зашто је Трамп одложио сусрет са Путином је тај, што је како сазнаје Ројтерс, Москва током викенда приватним каналима доставила Вашингтону „нон пејпер”. Кључни захтеви овог неслужбеног документа су потпуна руска контрола над читавим Донбасом, уз одбацивање Трамповог предлога да се линија фронта „замрзне” на тренутним позицијама. Такође Кремљ тражи потпуну забрану распоређивања НАТО трупа у Украјини у оквиру било каквог мировног аранжмана.

Коментаришући спекулације западних медија о могућем достављању руске дипломатске ноте САД која се односи на Украјину, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је рекао да две државе последњих дана нису размењивале неформалне документе о решавању сукоба у Украјини: „Не могу да потврдим да је дошло до размене”, рекао је Рјабков новинарима, преноси Спутњик.

Упркос оваквим развоју ситуације Рјабков каже да су у току припреме за могући самит између председника Русије и председника САД: „Не видим никакве значајне препреке. Питање је да ли су параметри које су председници дефинисали у Енкориџу испуњени конкретним детаљима. То је тежак процес, признајем. Али зато су дипломате ту”, рекао је Рјабков , преноси РИА Новости.

За то време украјински савезници из такозване Коалиције вољних који су у сарадњи са Кијевом припремили план од 12 тачака за крај рата, гледају да искористе „паузу” у односима Трампа и Путина не би ли се некако угурали за преговарачки сто. Данашњи самит ЕУ посвећен новим санкцијама против Москве и коришћењу замрзнуте руске имовине и сутрашњи састанак Коалиције вољних, тестираће способност Европе да испуни очекивања док покушава да обезбеди нову финансијску подршку за Кијев и убеди Трампа да изврши већи притисак на Москву.

Вест да је састанак између америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина на крају одложен пружио је олакшање украјинским савезницима у ЕУ. Поготово што је једна чланица евроблока која је врло пријатељски наклоњена Русији изабрана да буде домаћин разговора о будућности европске безбедности. 

„Руска тактика одуговлачења је изнова и изнова показала да је Украјина једина страна која озбиљно жели мир. Сви можемо да видимо да Путин наставља да бира насиље и уништење”, поручили су у заједничком саопштењу лидери Украјине, Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Пољске, Финске, Данске, Шпаније, заједно са високим званичницима ЕУ.

Европски лидери траже да се појача притисак на руску економију и њену одбрамбену индустрију, док Путин не буде спреман да склопи мир. У сарадњи са Украјином европске земље развијају предлог од 12 тачака који би се заснивао на задржавању постојеће линије фронта. Како пише Блумберг, план одбацује захтеве Владимира Путина према САД према којем би Кијев предао део територије у замену за мир. Спровођење овог плана требало би да нагледа „мировни одбор” којим би председавао амерички председник Доналд Трамп.

Према овом европском решењу, након што Москва уз Кијев пристане на прекид ватре, предвиђен је организован повратак све деце депортоване из Украјине и размена заробљеника. План предвиђа давања безбедносних гаранција и финансијску помоћ Украјини за обнову, али и отварање убрзаног пута према чланству у Европској унији. Такође предвиђено је и да Москва и Кијев отворе преговоре о управљању окупираним подручјима. По плану ни Европа ни Украјина не би правно признале ове територије као руске, наводи Блумберг.