Америка поздравља кораке Републике Српске

Бањалука – Савет безбедности Уједињених нација продужио је јуче мандат мисији ЕУФОР-а „Алтеа” у Босни и Херцеговини за још годину дана, на седници у Њујорку посвећеној актуелној ситуацији у БиХ. Резолуција о продужењу мандата усвојена је једногласно – свих 15 чланица савета гласало је за. Представник Руске Федерације Василиј Небензја упозорио је да је протекла година била „обележена кризом без преседана у БиХ”, оцењујући да су „етничке тензије последица ризичних и неодговорних активности појединих западних земаља”.

Он је поручио да се уочава егоистична намера да се контролише једна суверена земља која се покушава држати под спољним протекторатом”, те да се народима намећу културне и политичке вредности које нису њихове.

„Постоји антисрпска пристрасност, а угрожена је и равноправност Хрвата. Спољни протекторат гуши зрелу визију Срба и право на једнакост. Правосудне и изборне институције преобликују државу уз асистенцију страних центара моћи, што представља неоколонијалну праксу. Све је кулминирало када је функција високог представника поверена немачком држављанину Кристијану Шмиту, мимо одлуке Савета безбедности УН који је једини надлежан за таква именовања. Не признајемо Шмита, јер је његово присуство у БиХ без икаквог међународног легитимитета, а узроковао је невероватно безакоње”, рекао је руски представник, додавши да је „руководство Републике Српске показало здрав разум и одговорност покретањем дијалога”.

Представница САД Дорота Шеј оценила је да се расправа о БиХ води у „критичном тренутку”, када би деескалација требало да буде главни приоритет. „САД позивају све стране да се уздрже од потеза који могу угрозити стабилност. Протеклих месеци дискретно смо радили на смиривању тензија и поздрављамо одлуке које је донела Народна скупштина Републике Српске, јер су оне БиХ поставиле на стабилнији темељ. У том контексту укинули смо санкције званичницима РС”, рекла је америчка представница, додавши да се „Сједињене Државе више не баве изградњом држава нити тешком руком воде интервенције, већ подстичу локалне актере на компромис и одговорност”. Позвала је представнике унутар БиХ да се одмакну од трајног стварања кризе.

Представник Кине Генг Шуанг поручио је да су суђењем Додику додатно подигнуте тензије које не користе ниједном народу у БиХ. „Судбина земље мора бити у рукама њеног народа. Употреба бонских овлашћења учинила је ситуацију непредвидивом и често погоршала односе. Она не могу бити трајни инструмент управљања, а сви проблеми треба да се решавају унутар државе”, рекао је кинески дипломата.

Представник Србије Радомир Илић поручио је на седници СБ УН да је дијалог једини одрживи пут ка решавању унутрашњих питања, истичући да „наметање решења у БиХ може бити само контрапродуктивно и штетно за стабилност региона”. Он је упозорио да су „одређене активности ОХР-а замениле демократски легитимитет, продубиле поделе и ослабиле институције”, те да је тиме нарушен Анекс 10 Дејтонског споразума и сам уставни поредак БиХ.

„За Србију су односи са БиХ један од стубова регионалне стабилности и просперитета. Посвећени смо јачању поверења и сарадње са институцијама у Сарајеву, уз очување отворене везе са оба ентитета”, поручио је српски представник, нагласивши да се „достигнућа Дејтона не смеју узимати здраво за готово”. Дипломатски представници Француске и Словеније поздравили су одлуке Народне скупштине Републике Српске и продужење мандата ЕУФОР-а, док је представница Велике Британије поново изразила подршку евроатлантском путу БиХ и високом представнику, оцењујући да „бонска овлашћења остају неопходан инструмент у изузетним околностима”.

У извештају Владе Републике Српске, који је упућен Савету безбедности, наведено је да међународна заједница мора јасно одбацити покушаје уклањања председника Српске Милорада Додика из политичког живота, јер се, како је истакнуто, „прогони на основу Шмитовом вољом наметнутих инкриминација без икаквог правног основа”.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић изнео је оцене како у позадини последње кризе јесте стајала амбиција за „сецесију РС”, те додао да напади на Шмита имају као крајњи циљ „елиминацију ОХР-а из политичког живота БиХ”, чиме би се, како цени, потенцијално срушио цели мировни споразум. Комшић решење види у именовању новог високог представника за БиХ са свим овлашћењима, док као другу могућу опцију предлаже да се „одустане од концепта етничког баланса”.