Антикорупцијски Борнов ултиматум

У једној од сала Националног филмског театра (National Film Theatre)у Лондону у оквиру Лондонског филмског фестивала. редитељу Полу Гринграсу додељена је награда магазина "Варајети" за достигнуће Британца у филму

Скромно и помало срамежљиво, уз бурни аплауз присутне публике, коментаришући улогу редитеља у филму, Гринграс је рекао: "Свако ко прави филм има тај страх да ће га једног дана неко на сету куцнути по рамену и питати: Извините, ко сте ви?"

Познатог по драматизацијама стварних догађаја (режирао је, између осталих, одлично прихваћене филмове Убиство Стивена Лоренса и Крвава недеља, као и United 93), овог педесетдвогодишњег Британца најшира јавност најпре зна као редитеља последња два наставка о бившем агенту ЦИА-е Џејмсу Борну, кога у Борновој надмоћи и Борновом ултиматуму тумачи холивудска звезда Мет Дејмон.

Разгонетање истине у међупростору

Упућеним филмским фановима, навикнутим на Гринграсове социјално обојене филмове о најпроблематичнијим темама и дилемама модерног доба, његов прелазак на тло акционог жанра изгледао је као нетипичан корак. Он на то одговара: "Желео сам да видим да ли постоји граница до које акција може да се развије и стопи са личношћу појединца. И ту рачунате на срећу, то је фактор који не смете никад потценити. Прављење филмова је као прављење суфлеа. Када отворите шерпу, изненадите се како сте га скували! Једна од ствари који разликује Борна од других акционих филмова је то што је он прави човек, са осећањима и моралним ограничењима, који покушава да открије шта је то кренуло наопако, зашто је систем тако корумпиран. Никада пре Борна нисам забављао гледаоце својим филмовима. Једноставно, хтео сам да урадим нешто ново. И, за промену, лепо је бити добро плаћен, посебно у Британији!

Говорећи о улози редитеља у процесу прављења филма, овај бивши студент Универзитета у Кембриџу каже: "Да би неки филм био успешан, свако у екипи мора да  даје најбоље од себе. То је као да диригујете оркестром, редитељ не свира, али све усклађује. Сваки редитељ има неки свој темпо. Ја верујем да постоје две велике силе у свакој креативној активности, а посебно у групној, каква је филм. Прва је сила реда, структуре, планирања, организовања дана на сету, праћење сценарија. Друга је спонтаност, оно што ти се, једноставно, деси. И ту увек долази до колизије реда и хаоса. Најекстремнија супротност ова два пола за мене је добитна комбинација. То сам рано искусио и почео да користим, и што сам се више на то навикавао, све сам више и дубље за тим трагао."

Филм Убиство Стивена Лоренса (1999), прича о црном дечаку убијеном без очигледног разлога на улицама Лондона ,никада потпуно и правично истражена од стране Метрополитан полиције, која је довела је до шокантних открића о институционалном расизму у полицији.

"Прављење документараца, заснованих на истинитим догађајима носи велику одговорност и бреме, према учесницима, породицама, сведоцима, публици", објашњава Гринграс. "Али, приче треба причати онако како их ти видиш. Увек постоје места на којима једноставно не знаш шта и како се тачно десило. Има начина да се томе доскочи. На првом месту, ту је добар сценарио. Затим, глумачки инстинкт који увек може разгонетнути истину, самом чињеницом да је у реалистичном окружењу у готово идентичној ситуацији. Бити у том међупростору, не знати стопостотно шта се тачно у том тренутку деситло, а репродуковати то, највећа је привилегија филмског ствараоца."

Тероризам, ирачки сукоб

Крвава недеља, остварење које је верно пренело догађаје из 1972. године када су се демонстранти у Северној Ирској сукобили са британском полицијом, на међународном филмском фестивалу у Берлину 2002. године добило је прву награду. Догађај у Северној Ирској и сукоби који су му претходили и долазили после њега имали су огроман утицај на тада двадесетогодишњег Гринграса који је као упосленик британске ИТВ телевизије често путовао тамо.

"Било је потресно отићи тамо и видети исте телефонске говорнице, исте аутомобиле, исто обучене људе као у Лондону, а тамо су сукоби беснели. Било је то место невероватног узбуђења, бунило идеала и невероватних могућности. Никада нисам о сукобима у Северној Ирској судио као о правичним или погрешним. Драго ми је што сам доживео да видим да је све то сада прошлост. Највећи део радње филма Крвава недеља темељи се на тој напетости."

Много контроверзи пратило је Гринграсов филм United 93,  причу о отимању једног од америчких авиона од стране терориста 11. септембра 2001. године. За ово остварење редитељ Гринграс добио је многобројна признања попут БАФТА-е, а био је номинован и за Оскара у категорији "најбољи редитељ".

"Многи су ме питали зашто правим овакав филм. Имајући у виду моје претходне радове, одговарам: "А зашто не?". Мени је то изгледало логично. Породице погинулих су хтеле да овај филм буде направљен, за њих то није било прерано. Моја идеја је била да допрем до саме сржи догађаја, а не да прихвaтим званична објашњења и значења. И мислим да сам у томе успео."

У томе му је значајно помогао "Јуниверзал" студио са којим Гринграс наставља сарадњу. "Не бих могао да тражим више слободе и подршке од њих у прављену овог филма. Супротно нашем, стандардном европском уверењу да су само вођени идејом зараде, која јесте једна од битнијих ставки, у тим холивудским студијима седе људи који заиста желе да направе добар филм", каже он.