За реконструкцију владе

У последње време доста се говори о променама владе: како о новим коалицијама, тако и о реконструкцији садашње. Приче о новим коалицијама потпирује незадовољство многих, а посебно ДС-а, понашањем шефа Г17 плус, док се о реконструкцији владе говори из различитих разлога. И ја бих да наведем један.

Мислим да је потребно реконструисати владу да би се већи број некомпетентних министара заменио компетентнијим. Уколико у срећним временима, када ствари иду добро саме од себе, и није пресудно важно ко седи у влади – сада је другачије: Србија се суочава са опасном кризом, а на одговорним местима седе многи недорасли људи.

Покушаћу да, укратко, докажем ово тврђење. Уверавали су насда је светска криза баш развојна шанса Србије, док нам индустријска производња опада од јула 2008. године, а спољнотрговински дефицит расте ли расте. Буџет им суштински саставља Међународни монетарни фонд. Може ли неко мирна срца рећи да су вешто водили акције око нафтно-гасног аранжмана, концесија и коридора, ,,Фијата”? Шта би са хиљаду евра бесплатних акција? Да ли су завршили приватизацију, како налаже закон, или се и даље муче? Шта би са резервоаром гаса у Банатском Двору, тј. зашто немамо резерве ни за седам дана већ морамо да просјачимо у комшилуку? Нећкали су се са повећањем гаранције депозита, па је из банака подигнуто за Србију великих милијарду евра. Потписали су бесмислено проширење колективног уговора, па су се пар дана касније предомислили. Толико причају о укључењу у Европу, а нису припремили техникалије за безвизни режим, па само одлажу ли одлажу. Нешто нема ни најављеног стенд-баја са ММФ-ом. А кредитни рејтинг наших државних обвезница, та најбоља мера мишљења светског бизниса о једној земљи, већ је подуже ББ, тј. тек нешто изнад ђубрета итд, итд.

Хајде да обрнемо ствар: да ли је економско-социјални део владе (у најширем смислу) направио неки добар, вешт, паметан потез, нешто што би нас пријатно изненадило, нешто што би поправило позицију Србије? Не бих рекао.

За овакво стање састава владе видим неке разлоге. Први припада познатој слабости демократије, посебно у демократски мање зрелој земљи, где се до власти најлакше долази паметним маркетингом, док се стварне вредности тешко уочавају. Тако рекламно вешти људи долазе на власт, па било преко својих странчица, било као стварно или наводно популарни појединци.

Други разлог је коалициони карактер наших влада. Ту већински партнер тешко да може да утиче на састав људи из мањих странака. Они се једва договоре о подели броја министарских и других важних места међу странкама, па им не пада на памет да се свађају и због избора људи који ће их попунити.

Трећи разлог је потреба шефа странке да награди вредне активисте и постави лојалне сараднике на важна места. Ту често важи следећа, грубо представљена логика: ко залепи више плаката тај ће добити боље место, па тако имамо министре који су вешти само са плакатима. А и како да не поставите лојалне људе, у које имате поверења? Зар ризиковати са слабо познатима, који вам сутра могу окренути леђа? И тако, ДС је опет послао слабу екипу у владу, а није могао да утиче на састав осталих екипа.

И поред свих наведених разлога, имамо право да тражимо реконструкцију владе и укључење способнијих људи. Ипак, ово време тражи елементарну државничку мудрост, која, надам се, постоји.

Директор економских студија ЦЛДС