Медитеранске фреквенције

Ако за залив постоји још једно име на свету, то је Бока. Самостална и суверена? У дане машкара, функционална као ентитет.

Бокељологију је са врха фортеца, кроз зелене шкуре историјских летописа и хотелских ол инклузив ступидеца, открио – нико други до – Лутајући Бокељ! Радијски списатељ.

Роман Николе Маловића "Лутајући Бокељ" у издању "Лагуне", 2007, необична је авантуристичка повест о путовању кроз различите заливске векове. "Први савремени српски роман који излази на море" уједно је прича о мешању и преплитању заливских цивилизација, пролазности и трајности, истине и маште.

Лукавство је тута форца Бокеља. Нацртати Боку једнако је тешко као и повући две паралеле. Као у књижевности, на пример.

Данас, након броудкаста, Лутајући сањар лупа шаком о сто. Изговара мантру за левитацију, али тешко му је да преломи: У фјорду ли смо? Или нисмо? Лутајући Бокељ се тиме гласом потписује.

Ника, наратора и главног јунака Маловићевог дела, књижевни критичар Александар Јерков, и сам уграђен у ово дело, ословљава именом Одисејевим. Дакле, Нико. Могао је бити и Никанор, Николај, Никодим, Никола или Никон. Бока Которска је у његовим морским очима. Постала је у роману слика света, театрум мунди, као у неком концентричном огледалу. Које по својој површини одсликава неизмерна морска пространства, у свој њиховој хоризонталној и вертикалној земаљској сложености.

У приповедном делу Николе Маловића "Лутајући Бокељ" огледа се дух и Медитерана. Ликови су, без двојбе, аутентични Медитеранци. И Маловић "препричава своје приче" о карактерима и судбинама људи везаних за тај географски простор. Прозни субјекат о овој књизи открива и оно "иза": пет хиљада година заливске историје и тајне које ниједан други водич не уме да пренесе. На основама хајдегерски постављених питања егзистенције, радијски водитељ Нико соли нам памет. У таласима. А памети не полази за руком да одгонетне просто-чињенично стање: зашто се животињка, милиметар дуга, толико узбуди кад осети да полуострво Свети Никола начињу озонски крузери? Ајме! Прети ли то каква непосредна опасност? Пропустивши претходно глас кроз аудио-филтер, лукавац Нико нам открива "нове дијалошке могућности" у виду синтетизованих сторија. Вештачки састављених из делића свих претходних. Наслућује наизглед антиподно могућности суштине: и јесте и није, и може и не може, и бива и не бива. Отуда запитаност: Бокељ ли сте? А и да нисте, без бриге! До слушања и не мењајте фреквенцију. Слушалац/читалац не може да остане неуловљен.