На Дунаву највише леда код Земуна

Банатске реке су под потпуним ледостајем, што значи да је њихова цела површина прекривена ледом, док је водоток Тисе под делимичним ледостајем, односно ледом је покривено од 80 до 100 одсто водене површине, па су уведене и мере одбране од загушења ледом. На Дунаву кроз Мађарску приобални и пловећи лед покрива од десет до седамдесет одсто водене површине. На току кроз Србију, од Бездана до Сланкамена, формиран је приобални и пловећи лед који покрива водену површину од 20 до 30 одсто. Код Земуна пловећи лед покрива четрдесет одсто водене површине, док је на низводном току редак пловећи лед од десет процената. На Великој Морави формиран је приобални и пловећи лед до десет процената, док су на мањим водотоцима формирани делимични ледостаји, кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ).

– За банатске реке ледостај је уобичајена ситуација. Оне се прве заледе, јер су брзине тока мале, па се вода брзо хлади и леди. Стање леда на рекама се редовно осматра и осматрачи на хидролошким станицама редовно процењују да ли је лед у покрету и коју површину реке покрива – објашњава за „Политику” Надежда Јовановић, хидролошки прогностичар за ледене појаве.

– До формирања ледених појава на Дунаву долази ако су температуре ниске, односно ако се после дужег периода ледених дана дође до периода јаких мразева као што је регистровано 9. јануара ове године када су забележене температуре и до минус осамнаест степени Целзијусових. Деонице на Дунаву од Богојева до Новог Сада могу бити критичне, јер због структуре водотока – сужења, кривине, мостови – може доћи до загушења ледом – каже Јовановићева.

Када је у питању Дунав, постоји међународна сарадња између Србије, Мађарске и Хрватске о заједничкој одбрани од леда, за шта се припремају заједничке дугорочне прогнозе леда за наступајућу зиму. Ипак, ове године није се очекивао лед на Дунаву пре краја јануара.

Иначе, последњи велики ледостај на овој реци догодио се 1985. године. У новосадском предузећу „Херој Пинки кажу да је, на Дунаву, лед створио највеће проблеме код улаза у канал у новосадској луци и на прилазу рафинерији где су од три постојећа понтона два потпуно залеђена. Највеће тешкоће на Тиси јављају се због преоптерећења бране.

– У нашем предузећу постоје три ледоломца, од којих су два моторна тегљача и један моторни потискивач. Сва три поседују вибро-уређај, лед се разбија управо вибрацијама које он ствара – рекао је за „Политику” Александар Крстић, директор саобраћаја у овом предузећу.

Како нам је објаснио, док траје ледостај и док се лед не изломи и не отплови, пловидба није могућа, јер прети опасност да лед потопи брод, уколико је ледени покривач јачи од лима брода.

– Осим тога, може да се деси сидро усидрених теретних бродова не може да издржи оптерећење леда, или да ледена маса носи брод који није добро обезбеђен – каже Крстић наводећи неке од проблема које изазива лед на рекама.

Крстић додаје и то да ледоломци нису у акцији, јер није потписан уговор за њихов ангажман, напомињући да се морају обезбедити средства за одржавање ледоломаца током целе године.