Дерипаскино или аустријско царство

Коверте за продају борског рудника поново су отворене, а питање ком ће се економском царству приволети, руском или аустријском, остаје и даље да лебди над градом који као да се приближава крају агоније. Да ли ће доћи бољи дани? Никола Стончев, технички руководилац производње у Флотацији, слеже раменима: "Надам се", одговара лаконски. У Топионици још стоје бакарне аноде на којима су, као на библијским плочама из америчких филмова о Мојсију, исписани рекорди у производњи бакра, који су по правилу падали уочи рођендана председника Тита.

Борани би рекли да је овај град био најближи комунизму. Рударско-топионичарски басен није бринуо само о својим радницима. Сви грађани су имали бесплатан превоз до Борског језера, симболично плаћали грејање, на стан су чекали најдуже две године.

Данас погони Топионице не изгледају добро. "То што видите није отпад, то је постројење. Као да статирам  у ’Побеснелом Максу’", каже један један од запослених.

– Од свих градова у Србији, Бор се последњи буди – објашњава Венко Илић, који се још пре 15 година иселио у Прокупље да би могао да отвори приватну трговину.

Тендерска процедура је поново покренута, најкасније до краја месеца обелоданиће се ко је понудио више: руски СМР, власништво руског олигарха Олега Дерипаске, или аустријски конзорцијум, групација "А-ТЕК".

Пословодство Рударско-топионичарског басена Бор се нада да се неће поновити непријатна прича са румунским "Купромом", која се завршила фијаском и радничким протестима. Али, не залећу се ни у оптимизму.

– Овога пута и држава је увидела које су грешке направљене на првом тендеру па је и процедура битно поправљена – каже Миодраг Цонић, в. д. генералног директора РТБ Бор.

 Будући купац издвојиће најмање 340 милиона долара и још 180 милиона долара за инвестиције. Преговараће се и за већа улагања јер се мора градити нова топионица и фабрика сумпорне киселине. То је, каже директор Цонић, једини начин да се реши загађење града.

Борани су подељени – они који су за словенско братство навијају за моћног руског тајкуна Дерипаску и радо ће поставити црвени тепих за најбогатијег Руса, па макар се Бор убудуће звао Борск. Али, није мало ни оних који би више волели аустријског газду. Ипак је то Запад.

У борском руднику који дугује 500 милиона долара држави и повериоцима, има још најмање 650 милиона тона руде бакра, што је довољно за више од двадесет година експлоатације. Запослено је нешто мање од 4.900 радника, а још око 200 њих би требало да према новом, трећем социјалном програму, добију отпремнину у висини од 400 евра по години стажа. Тиме ће се придружити армији од пет хиљада незапослених у граду који живе од бувље пијаце или таксирања.

Две кладионице па банка, опет две кладионице па банка, тако изгледа главна борска улица Моше Пијаде у којој на свега стотинак метара има чак осам коцкарница. Листиће спортске прогнозе углавном попуњавају радници РТБ-а. Последњих месеци ситуација у предузећу се нешто поправила, плате су порасле, а има и посла захваљујући аранжману са фирмом београдског бизнисмена Зорана Дракулића, који је једно време словио и као могући купац.

Далибор Голубовић, један од радника "Моцартове" коцкарнице, каже да је увек био боље плаћен од шефа смене у Басену, али да се последњих месеци ситуација мења у корист запослених на површинским коповима.

Пролазе и времена када је Бор био чувен по цени квадрата стана од сто евра – у бољим деловима града, на трећем, четвртом километру од РТБ-а, квадрат се сада "пење" и до петсто евра.

Неку нову живост чека и бивши шампион старе Југославије у боди-билдингу Јован Стојановски, док у свом празном вагон-ресторану гледа тениски меч Ане Ивановић. 

– Дођу понекад баке и деке и доведу унучиће да се заједно диве резбаријама од крушкиног дрвета, али гостију је мало. Сви се надамо да ће град живнути и да ће бити зараде. Бор је у суштини леп град – каже Стојановски.

За Немању, студента графичког дизајна, тендерски расплет долази прекасно. Као и већина младих Борана који сањају одлазак у Београд или иностранство, и он је већ испланирао да чим добије диплому новосадског универзитета "запали" преко Баре, код кума у Канаду.

– Сви моји другови мисле као и ја – каже Немања. Да сте били пре десетак дана, киселина би вам се стегла у грлу.

Док млади Борани сањају прекоморске земље или макар Немачку, борски бизнисмен  Жења Златанов, власник дискотеке "Монца", јединог места за излазак  у овом граду, напустио је Немачку и успео у Бору.

Овде провод ни по чему не заостаје за најбољим београдским дискотекама, а не недостају ни стриптизете, скандал-журке и естрадне звезде, које понекад гостују. Приватизација РТБ-а није нешто о чему размишља Златанов. Више воли да се сећа сиромашног детињства у Пироту, када је сањао да вози бицикл уживајући у чињеници да је успео.