Успех је постојећа запосленост

Удружене с гасном кризом, снегом и поледицом, зимске температуре испод нуле све више нас забрињавају, а по таквом времену вероватно је најтеже онима који зиму преживљавају на улици. Према проценама, у Србији има око 10.000 бескућника, а чак 2.000 њих је у центру Београда због чега је једино Прихватилиште за стара и одрасла лица у Кумодрашкој улици пуно. Ако локалне заједнице, у чијој су надлежности ова прихватилишта, одлуче да отворе нова у Београду или другим градовима Србије, Министарство рада и социјалне политике пружиће им сваку врсту логистичке и финансијске помоћи, каже за „Политику” Расим Љајић, министар рада и социјалне политике.

Министарство је недавно помогло програм народних кухиња, издвојивши 50.000.000 динара за период од јануара до марта који ће подмирити потребе око 21.000 корисника у 58 градова и општина Србије.

– Поједине општине траже помоћ јер им се повећао број корисника, а средства којима располажу су недовољна за набавку одређене количине хране. Из тога закључујем да ће и после марта бити потребно да се издвоје средства, јер ће се повећати и број корисника, између осталог, и као последица светске финансијске кризе – каже министар Љајић.

Пред нама је финансијски тешка година. Да ли ће Министарство успети да редовно исплаћује сва социјална давања у 2009. години?

То је главно обећање које смо дали, јавно смо рекли да гарантујемо редовност социјалних давања. Ако то не испунимо онда нема сврхе да обављамо ове послове. Сва социјална давања су законом загарантована, ако то држава не може да обезбеди, онда држава има великих проблема. Обавеза нам је да то мало средстава којима располажемо оде у праве руке, да постигнемо што бољу таргетираност јер има ту појединачних злоупотреба. Уколико буду недостајала средства за социјална давања обезбедићемо их ребалансом буџета.

Оно што јесте проблем то је да постоји мали дефицит на позицији за накнаде за породиљско одсуство, где имамо осигурана средства за 10 месеци. Покушаћемо да спречимо злоупотребе којих је било управо у овом домену и уколико ту уштедимо можда ћемо имати средстава и за свих 12 месеци.

Број накнада за породиљско одсуство у прошлој години, због злоупотреба, повећао се за 30 одсто, иако није порастао број породиља. Какве сте злоупотребе открили?

Открили смо да је човек запослио своју жену у својој фирми оног дана када је отишла на породиљско боловање. Последњег месеца пре порођаја повећао јој је енормно плату и то је онда накнада која се исплаћује током породиљског одсуства. Дакле, послодавац исплаћује породиљама, а ми рефундирамо те трошкове послодавцу. Он исплаћује својој супрузи накнаду, а ми исплаћујемо њему и то у енормном износу. То је један модел како овакве злоупотребе функционишу у пракси.

После оптужбе малолетне А. М., заштитног лица кампање за обнављање Дома за децу ометену у развоју у Кулинама, да ју је отац злостављао, утврђено је да социјални радници годинама нису пратили стање у породици, као и да је отац одвео девојчицу из Дома у Кулинама, иако се Центар за социјални рад противио томе. Да ли се овде радило о неадекватном систему социјалне заштите, мањку социјалних радника или нечем другом?

Чим је случај актуелизован рекли смо да има низ пропуста у целом систему социјалне заштите и да они најодговорнији треба да сносе последице. Желимо да кроз реформу у систему социјалне заштите знатно повећамо одговорност, да нови управни одбори и њихови чланови не седе тамо тек реда ради, већ да и ту буду стручни и компетентни људи. Без повећања одговорности оних који руководе и воде систем социјалне заштите, плашим се да све наше идеје, планови, активности на реформи у систему социјалне заштите неће дати никакав резултат.

Најављен је и нови закон о социјалној заштити и наставак трансформације социјалних установа.

Закон из 1992. године доживео је 13-14 амандманских измена и јасно је да имамо заправо једну зарђалу машину коју покушавамо да поправимо уношењем неких нових делова што је немогуће. Очекујемо да до јуна изађемо са првим нацртом новог закона. Он мора да буде, не само део реформи у систему социјалне заштите, већ и прилагођен реалности и економским могућностима земље. Лако је имати добру социјалну политику у условима јаке привреде и економије и потпуне финансијске стабилности. Ово су тешка времена и зато морамо да нађемо неки здрав баланс да та социјална давања буду одраз реалних економских могућности државе.

Недавно је објављена прича о девојци муслиманског порекла коју је породица пронашла после више од десет година у старатељској породици у Београду, која ју је усвојила из дома у Сремској Митровици, где је била смештена за време рата деведесетих година 20. века. Има ли сличних случајева и како сарађују центри за социјални рад држава у региону када је реч о ратној сирочади?

Нажалост, нема неке конкретне сарадње, осим када се појаве овакви случајеви. Кроз институционалну сарадњу није било елемената за то, једино у неким инцидентним случајевима, као што је овај, појави се потреба за сарадњу и држава и самих центара.

У 2009. години радиће се и на изменама и допунама Закона о раду.

Пракса је показала да су неке одредбе или неприменљиве или нису у складу с међународним стандардима, нити су у складу са економским реформама које се у земљи спроводе. Имамо већ у два наврата сугестију Међународне организације рада када је реч о репрезентативности синдиката. Они сматрају да је цензус за утврђивање репрезентативности превисок и да га треба смањити.

Ми ћемо у тим изменама прихватити све сугестије и Међународне организације рада и других из међународне заједнице, али нам је најбитније да постигнемо сагласност унутар самих социјалних партнера у земљи. Припремили смо предлог оних одредби за које Министарство сматра да треба да буду предмет измена, а то очекујемо да ураде и други социјални партнери. Све ћемо ставити на сто и покушати да до краја ове године дођемо до усаглашених одредби које треба да буду измењене. Чак има предлога да се иде на доношење новог закона о раду, за шта би био потребан дужи период, али је у години економске кризе практичније решење ипак ово које је брже и реалније, а то су измене Закона о раду.

Један од приоритета Вашег министарства за ову годину биће очување радних места и ублажавање последица светске економске кризе. На који начин ће то бити спровођено?

Приоритет јесте да се очува постојећи ниво запослености и ако бисмо то очували то би био велики успех. Држава ће помагати оним фирмама и компанијама који имају обезбеђено тржиште, даваће се кредити за подстицај извоза и подстицај производње. За ту намену издвојено је за сада четрдесет милијарди динара. Имамо још деветнаест милијарди кроз Фонд за развој који ће такође ићи за помоћ малим и средњим предузећима, заправо оним предузећима која запошљавају и отварају нова радна места. Пратиће се ефекти кризе и паралелно с тим предузимати одговарајуће мере.

Имате ли неке процене колико људи би могло да остане без радних места и који су најкритичнији сектори?

Критични сектори су металска, грађевинска, текстилна, хемијска индустрија. Не бих говорио о тим проценама, нити желим да стварам непотребну панику унапред. Наравно, погрешно је забијати главу у песак и тврдити да тога неће бити јер већ имамо део отпуштања под изговором светске финансијске кризе, чак и онда када тих ефеката реално није било. Имамо искуство из земаља у окружењу: Бугарска очекује да ће 50.000 људи бити отпуштено, 29.000 у Мађарској. Ја не могу да говорим о тим проценама за Србију јер ми у овом тренутку немамо никаквих релевантних података, нити информација или сазнања која би могла да нам помогну да предвидимо колико ће људи бити отпуштено.

Докле се стигло с преговорима у вези са одредбама Општег колективног уговора и када очекујете да ће почети његова примена?

Свакодневно водимо преговоре, врло смо близу договора, али, поучен ранијим искуством, не смем да будем велики оптимиста. Остаје још једна одредба о којој треба да постигнемо сагласност. Мислим да смо сви постали свесни ситуације и да сви показују довољно разумевања да се тражи решење. Нити би штрајкови и протести могли да донесу неки резултат за синдикате, нити бисмо ми својим тврдим ставом могли да допринесемо афирмацији социјалног дијалога и преговарања. Сви морамо да одустанемо од својих максималистичких позиција. Желимо да нађемо решење да Општи колективни уговор остане на снази у оним одредбама за које нису потребна већа финансијска средства, које послодавци, а и држава као послодавац, могу да поднесу и да, зависно од ефеката кризе, укупне економске ситуације у земљи, постепено почнемо да примењујемо неке одредбе, а у том периоду да оставимо послодавцима и синдикатима да преговарају око неких измена Општег колективног уговора. С применом би могло да се почне одмах ако се договоримо око одредби за које нису потребне паре или су потребна мања финансијска издвајања која су подношљива и за привреду и за државу.

-----------------------------------------------------------

Заштита маргиналних група

Ове године требало би да добијемо и антидискриминаторни закон, који до сада нисмо имали. Које ће новине он донети?

У последњем извештају Европске комисије наведено је да је то наша обавеза у процесу придруживања Европској унији. То је кровни закон који начелно поставља стандарде заштите људских права, дефинише област антидискриминације различитих друштвених и маргиналних група и категорија становништва. Из тог закона могуће је онда доносити посебне законе за поједине друштвене групе. На њему је рађено дуго, ово је већ трећа година како се ради, хтели смо да он буде производ сагласности што већег броја и политичких странака и невладиних организација, и друштвених група и удружења. Добили смо највише оцене од Венецијанске комисије Савета Европе и ја се надам да ће већина у парламенту, чак и део опозиције, гласати за овај антидискриминаторни закон.