Блаженство и снага симпатичне хероине

Маракеш – Велико је задовољство било присуствовати гала пројекцији филма „Улица Малага” Марјам Тузани, званичног кандидата Марока за Оскара, и на ногама поздравити диву шпанског глумишта, осамдесетогодишњу Кармен Маура, чија је енергија преплавила главну дворану 22. Маракеш фестивала.

Маура игра главну улогу у овом новом филму Тузанијеве, сценаристкиње, редитељке и глумице која се већ прославила својим ауторским и критички високо оцењиваним дугометражним филмовима „Адам” (2019) и „Плави кафтан” (2022), али и својим кратким и документарним који су им претходили. У „Улици Малага” Тузанијева је поново показала тај свој суптилни стваралачки сензибилитет, назвавши филм према стварној улици у свом родном граду Тангеру. Заправо, „Улица Малага” је њено велико љубавно писмо овом граду, инспирисано животом баке по мајци која је у Мароко стигла из Шпаније, те се зато у кући највише причало на шпанском језику.

„Зато је овај мој филм на шпанском. Морала сам да чујем језик. Морала сам да наставим да осећам мирис шпанских јела која је моја мајка кувала и све те ароме. Поново чути шпански био је начин да залечим своје ране и трансформишем свој бол”, изјавила је у Маракешу Тузанијева. Редитељка је још рекла да је одрасла гледајући пријатеље своје баке, који су били део велике шпанске заједнице, како покушавају да остану у својим домовима док старе, а пречесто су њихова деца, која сада живе у Шпанији, инсистирала да их преселе. „Потомство није разумело колико су њихови родитељи били укорењени у свом усвојеном граду Тангеру, баш као што то можете видети у филму у којем отуђена кћерка не разуме моју главну јунакињу”, каже Тузанијева.

Саме уводне сцене њеног филма нуде сажету историју Тангера, града на најсевернијој обали Марока, удаљеног само кратком вожњом трајектом од Шпаније преко пута. То је и град у којем су уточиште проналазиле многе шпанске породице и појединци бежећи од Франкове диктатуре и крвавог грађанског рата тридесетих година прошлог века. Главна јунакиња Марија Анхелес (Кармен Маура) је управо кћерка двоје таквих имиграната и цео свој живот проводи у Тангеру лако се прилагодивши његовој мултикултуралној енергији и срдачним локалним становницима. Латино џез одјекује њеном кухињом са старог грамофона у скромном, али увек педантно сређеном дому на чијим зидовима доминирају боје залазећег сунца, стварајући овој удовици осећај утехе и осећај да позне године не морају бити терет, већ „златно доба” којем сви тежимо.

У најкраћем, „Улица Малага” је топла и веома привлачна драма и ода позним годинама и физичким просторима који нас одражавају. Сценарио за ову лепу и нежну причу написала је заједно са својим супругом – сценаристом и редитељем Набилом Ајушом. Они су уигран косценаристички тандем и за Набилове и за Марјамине филмове, а сви су они били успешни на међународном плану. Прича филма „Улица Малага” истанчано прати блаженство и снагу симпатичне времешне хероине коју је тако генијално отелотворила Кармен Маура. Њена глума чини лик Марије Анхелес магнетним и ексцентричним, јер је у појединим тренуцима толико приземан, а у другим тако ирационалан и саосећајно веран себи. Једноставно, Кармен Маура бриљира и у овом филму, баш као што је то чинила и у Алмодоваровом „Волверу”.

Марјам Тузани каже да није писала сценарио имајући одмах у глави Мауру као жељену глумицу. До њихове сарадње је дошло постепено и Тузанијева сада каже: „Мислим да је лик Марије Анхелес прилично сличан Кармен Маури јер обе имају радост живота, виталност и страст.” Ипак, имати осамдесетогодишњу глумицу у срцу филма и у скоро свакој сцени могло је да буде прави подухват, али Тузанијева каже да је Маура својом невероватном енергијом сваки дан померала ствари даље и даље. „Мислим да Кармен има снагу карактера који јој омогућава да се суочи са изазовима и да их превазиђе”, говори редитељка истичући да је један од изазова свакако била интимна сцена између лика Марије Анхелес и њеног новог „дечка” чији лик тумачи Ахмед Булан.

„Те сцене су веома пажљиво одрађене, дуго сам разговарала са Кармен и Ахмедом и била сам потпуно транспарентна. Питала сам их да ли желе координатора интимности, али су обоје одбили. Од самог почетка је постојао осећај поверења између нас”, објашњава ауторка чији је циљ био да прикаже другачију врсту старости. Ону, пуну живота и достојанства, ослобођену од ограничења која друштво често намеће. Кроз лик Марије Анхелес Марјам Тузани заправо оспорава став друштва о старењу, очекивањима и предрасудама које долазе са тим. У „Улици Малага” времешна Марија чак поново открива своју сексуалност и ужива у њој у својим позним годинама.

Филм „Улица Малага” лако проналази пут до гледалаца и сигурно ће освојити и срца многих старијих чланова Америчке Академије за филм који ће гласати и за категорију најбољег страног филма. У овој категорији овогодишња конкуренција је веома јака.