Уцена власти – влашћу

Најпре је на власти била странка Сулејмана Угљанина која је на доброј локацији, а по „приступачној цени”, од градских власти (дакле, сама од себе) у Новом Пазару изнајмила просторије. Онда је на власт дошла странка Расима Љајића, па је градска власт покренула процедуру за избацивање опонената из просторија. Процедуру је пратио физички обрачун, а једна особа је рањена пошто је употребљено ватрено оружје.

Рецепт је одавно познат и примењиван широм Србије. У неким другим деловима земље можда се не би одмах дохватили оружја него би, рецимо, најпре непожељне станаре покушали да истерају тако што би им искључили струју и воду или применили неку другу сличну меру. Али у Новом Пазару су мало темпераментнији па су „скратили поступак“, одмах се дохвативши оружја.

Руку на срце, реч je о веома битној разлици која може да стаје и људског живота. Али, новопазарски случај није само прича о физичком насиљу. Насиље је ту само последица. Суштина је у томе што у Србији бити на власти и даље значи бити у позицији за наметање партијске воље и партијског интереса. Туча Расимових и Суљових отуда показује да су минулих година многе ствари остале непромењене и то јесте врло озбиљан разлог за забринутост.

Сукоб се и те како тиче компликованих односа на политичкој сцени у Србији. И Љајић и Угљанин су министри у Влади Србије, па и један и други с правом траже подршку владајућих структура. Њихови захтеви, сами по себи, доводе у непријатну ситуацију водећу снагу тог блока Демократску странку и председника Србије Бориса Тадића. Ако би дали за право једном министру, други би био незадовољан, а и један и други су им потребни за одржавање већине у парламенту.

Љајић је још у недељу запретио да ће напустити владу уколико његовој странки не буде омогућено да, у складу са законом, врши власт у Новом Пазару. Угљанин је, схватајући значај таквог потеза, већ у понедељак затражио састанак с Тадићем. Он ће, наравно, да се жали на Љајића и његове. За очекивати је да ће Тадић настојати да посредује и смири страсти, не само због потребе да се очува мир у Новом Пазару, него и због потребе да се очува стабилност владајуће коалиције.

И овај део приче о сукобу у Новом Пазару је само понављање већ виђеног. Пре само неколико недеља, кад су усвајани буџет и сет правосудних закона, чланица владајућег блока Савез војвођанских Мађара није гласала за те предлоге, јер није задовољна распоредом судова у општинама с мађарском већином. Буџет и правосудни закони су ипак прошли, јер је владајући блок нашао подршку у редовима опозиције.

Морало се, дакле, посегнути за политичком трговином како би се обезбедило функционисање парламента, а владајући блок је показао да је у стању да изађе на крај са уценама. Треба очекивати и да ће изаћи на крај и са Угљанином и Љајићем, али свакако није добро то што се проблеми у Србији све чешће решавају претњама рушењем владајуће већине.