Ucena vlasti – vlašću

Najpre je na vlasti bila stranka Sulejmana Ugljanina koja je na dobroj lokaciji, a po „pristupačnoj ceni”, od gradskih vlasti (dakle, sama od sebe) u Novom Pazaru iznajmila prostorije. Onda je na vlast došla stranka Rasima Ljajića, pa je gradska vlast pokrenula proceduru za izbacivanje oponenata iz prostorija. Proceduru je pratio fizički obračun, a jedna osoba je ranjena pošto je upotrebljeno vatreno oružje.

Recept je odavno poznat i primenjivan širom Srbije. U nekim drugim delovima zemlje možda se ne bi odmah dohvatili oružja nego bi, recimo, najpre nepoželjne stanare pokušali da isteraju tako što bi im isključili struju i vodu ili primenili neku drugu sličnu meru. Ali u Novom Pazaru su malo temperamentniji pa su „skratili postupak“, odmah se dohvativši oružja.

Ruku na srce, reč je o veoma bitnoj razlici koja može da staje i ljudskog života. Ali, novopazarski slučaj nije samo priča o fizičkom nasilju. Nasilje je tu samo posledica. Suština je u tome što u Srbiji biti na vlasti i dalje znači biti u poziciji za nametanje partijske volje i partijskog interesa. Tuča Rasimovih i Suljovih otuda pokazuje da su minulih godina mnoge stvari ostale nepromenjene i to jeste vrlo ozbiljan razlog za zabrinutost.

Sukob se i te kako tiče komplikovanih odnosa na političkoj sceni u Srbiji. I Ljajić i Ugljanin su ministri u Vladi Srbije, pa i jedan i drugi s pravom traže podršku vladajućih struktura. Njihovi zahtevi, sami po sebi, dovode u neprijatnu situaciju vodeću snagu tog bloka Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića. Ako bi dali za pravo jednom ministru, drugi bi bio nezadovoljan, a i jedan i drugi su im potrebni za održavanje većine u parlamentu.

Ljajić je još u nedelju zapretio da će napustiti vladu ukoliko njegovoj stranki ne bude omogućeno da, u skladu sa zakonom, vrši vlast u Novom Pazaru. Ugljanin je, shvatajući značaj takvog poteza, već u ponedeljak zatražio sastanak s Tadićem. On će, naravno, da se žali na Ljajića i njegove. Za očekivati je da će Tadić nastojati da posreduje i smiri strasti, ne samo zbog potrebe da se očuva mir u Novom Pazaru, nego i zbog potrebe da se očuva stabilnost vladajuće koalicije.

I ovaj deo priče o sukobu u Novom Pazaru je samo ponavljanje već viđenog. Pre samo nekoliko nedelja, kad su usvajani budžet i set pravosudnih zakona, članica vladajućeg bloka Savez vojvođanskih Mađara nije glasala za te predloge, jer nije zadovoljna rasporedom sudova u opštinama s mađarskom većinom. Budžet i pravosudni zakoni su ipak prošli, jer je vladajući blok našao podršku u redovima opozicije.

Moralo se, dakle, posegnuti za političkom trgovinom kako bi se obezbedilo funkcionisanje parlamenta, a vladajući blok je pokazao da je u stanju da izađe na kraj sa ucenama. Treba očekivati i da će izaći na kraj i sa Ugljaninom i Ljajićem, ali svakako nije dobro to što se problemi u Srbiji sve češće rešavaju pretnjama rušenjem vladajuće većine.