„На ледини” 46 инвалида

Крагујевац – У свеопштој еуфорији која је пратила долазак „Фијата“ у Крагујевац, сви су, изгледа, заборавили на заштитну радионицу „Застава ИНПРО“ и њених 46 инвалида, којима је ова мала фирма једина могућност да раде и зараде. На основу уговора државе и „Фијата“, погони „Заставе ИНПРО“ припали су Италијанима, а за ово успешно предузеће, и поред многобројних молби упућених надлежним републичким органима, није обезбеђен други простор за рад.

Пословодство ове фирме за производњу свих врста ауто и камионских приколица упозорава да ће се, уколико се ускоро не пронађе решење, седамдесетак запослених, међу којима је 70 одсто инвалида, наћи „на ледини“. Без погона и хала, према речима директора „Заставе ИНПРО“ Бранка Вељовића, био би нарушен углед и пословни кредибилитет предузећа које, како напомиње, већ има уговорене извозне послове са партнером из Француске.

– Ми смо крајем 2008. добили налог да се иселимо из наших хала, али са тим послом још нисмо почели. Једноставно, не знамо где ћемо да сместимо скупоцене машине, а морали смо да их купимо како бисмо испунили обавезе према Французима, са којима имамо уговорен извоз вредан око два милиона евра. Свесни да би се фирма, због доласка „Фијата“, могла наћи у оваквом проблему, ми смо се током последње две године бар педесетак пута обратили ресорном Министарству економије и регионалног развоја, али одатле су стизала само обећања – каже Вељовић у изјави за „Политику“.

Схватајући да су републички органи заузети решавањем крупнијих питања у оквиру реализације посла са „Фијатом“, Вељовић напомиње да су стручне службе „Заставе ИНПРО“ сачиниле и Министарству економије и регионалног развоја упутиле предлог за решење проблема. Реч је о елаборату у коме је наведено да у фабричком кругу „Заставе“ постоји празна хала, у власништву државе, која у потпуности одговара потребама предузећа. Тај напуштени производни погон се, како напомиње Вељовић, налази близу садашњих погона „Заставе ИНПРО“ и по квадратури одговара потребама ове заштитне радионице.

– Реч је о празној хали „Застава оружја“, која је одавно напуштена и нико је не користи. Будући да је та фирма у власништву државе, државним органима не би било тешко да нам је уступе. Треба, дакле, показати само мало добре воље и проблем би био решен. Уосталом, ми не тражимо више него што имамо сад. Та хала има око 2.500 метара квадратних, колика је и површина наших садашњих погона – истиче Вељовић.

У намери да за своје раднике обезбеди производни простор, директор „Заставе ИНПРО“ се више пута обраћао надлежнима у градској управи, али ни одатле, како каже, још увек није добио никакав конкретан одговор. Разочаран односом и града и државе према инвалидима о којима се, како напомиње, сви брину само „на папиру“, Вељовић каже да се „Застава ИНПРО“ неће селити све док се тој фирми не обезбеди адекватан радни простор.

Директор овог предузећа, које је, ваљда, једино у Србији у коме инвалиди чине већину запослених, сматра да је крајње време да се овај проблем реши, тим пре што је „Застава ИНПРО“, у договору са Националном службом за запошљавање, виђена као регионални центар за запошљавање, обуку и преквалификацију особа са урођеним физичким и менталним манама. Према Вељовићевим речима, план „Заставе ИНПРО“ је да у наредним годинама, најкасније до 2013, запосли још око 180 глувонемих особа и радника са лакшим телесним оштећењима.  

Бране Карталовић