Под лупом и инфлуенсери хране и брзе моде

Европске потрошачке организације упозоравају да је инфлуенсер маркетинг у Европи измакао контроли и да озбиљно угрожава потрошаче, посебно децу и младе. Најновије истраживање Европске потрошачке организације (БЕУЦ) и њених чланица показује да је прикривено оглашавање масовна појава на друштвеним мрежама, нарочито у секторима хране и брзе моде. Током периода од марта до септембра 2025. године 14 потрошачких организација из 12 европских земаља анализирало је око 650 објава и видео-садржаја инфлуенсера на платформама као што су „Тикток”, „Инстаграм”, „Јутјуб” и „Снепчет”. Фокус је био на храни и брзој моди – областима које носе повећане ризике по здравље потрошача и животну средину. Резултати су забрињавајући, наводи БЕУЦ. Чак 67 одсто анализираних објава у сектору хране није јасно означило да је реч о плаћеном партнерству. Потрошачи, а нарочито деца и тинејџери, често нису свесни да је реч о реклами, већ садржај доживљавају као личну препоруку особе коју прате и којој верују.

Према налазима истраживања, инфлуенсери користе читав спектар креативних техника како би утицали на понашање публике – од играња на емоције, изазова и игара, до привремених објава које подстичу „страх од пропуштања”. Посебно је проблематично промовисање нездраве хране и заслађених пића у тренутку када, како упозоравају стручњаци, једно од троје деце у Европи живи са прекомерном телесном тежином или гојазношћу.

Генерални директор БЕУЦ-а Агустин Рејна истиче да је инфлуенсер маркетинг постао „попут зова сирена коме је готово немогуће одолети”, нарочито за најмлађе. Он наглашава да тренутна правила нису довољна и да саморегулација индустрије није дала резултате.

– Плаћене промоције су често прикривене или нејасно означене, ако су уопште означене. Време је за потпуну транспарентност. Европска унија мора хитно да уведе јасна и обавезујућа правила како би се заштитили потрошачи, а посебно деца – поручио је Рејна.

Потрошачке организације траже да одговорност сносе не само инфлуенсери већ и брендови који их ангажују, као и платформе које омогућавају ширење оваквог садржаја. Посебан акценат ставља се на забрану или строго ограничавање промоције нездраве хране деци путем друштвених мрежа. Из БЕУЦ-а закључују да без ажурирања европског законодавства и ефикасне контроле инфлуенсер маркетинг наставља да обликује навике младих на штету њиховог здравља и права потрошача, док тржиште остаје нетранспарентно и недовољно регулисано. Инфлуенсер маркетинг представља једну од најсавременијих маркетиншких стратегија које компаније широм света све више користе. Улога инфлуенсера је да информишу, инспиришу и утичу на одлуке својих пратилаца како би брендови дошли до своје циљне публике на природан начин.

Годишњи раст од осам одсто

Инфлуенсер маркетинг постаје све важнији сегмент дигиталног маркетинга у Србији и региону. Према недавним истраживањима, „Инстаграм” остаје најпопуларнија друштвена мрежа за овај вид маркетинга, док га „Тикток” прати у стопу. Према подаци који су објављени на сајту „Уједињени инфлуенсери”, предвиђа се да ће годишња стопа раста потрошње на огласе ове врсте маркетинга бити 8,33 одсто у периоду од 2023. до 2027. године, што ће резултирати вредношћу инфлуенсер маркетинг тржишта у Србији од 10,66 милиона долара.

Цена од 100 до 1.500 евра

Цене инфлуенсер маркетинга у Србији су у константном порасту због повећане потражње. У зависности од броја пратилаца нуде различите услуге, што утиче на цену њихових услуга. Према подацима из ове индустрије, цене ангажовања инфлуенсера у Србији варирају. Према неким подацима, цене се крећу 100 до 1.500 евра по објави, у зависности од више фактора. Брендови их бирају у зависности од броја пратилаца и њиховог утицаја на заједницу.