Pod lupom i influenseri hrane i brze mode

Evropske potrošačke organizacije upozoravaju da je influenser marketing u Evropi izmakao kontroli i da ozbiljno ugrožava potrošače, posebno decu i mlade. Najnovije istraživanje Evropske potrošačke organizacije (BEUC) i njenih članica pokazuje da je prikriveno oglašavanje masovna pojava na društvenim mrežama, naročito u sektorima hrane i brze mode. Tokom perioda od marta do septembra 2025. godine 14 potrošačkih organizacija iz 12 evropskih zemalja analiziralo je oko 650 objava i video-sadržaja influensera na platformama kao što su „Tiktok”, „Instagram”, „Jutjub” i „Snepčet”. Fokus je bio na hrani i brzoj modi – oblastima koje nose povećane rizike po zdravlje potrošača i životnu sredinu. Rezultati su zabrinjavajući, navodi BEUC. Čak 67 odsto analiziranih objava u sektoru hrane nije jasno označilo da je reč o plaćenom partnerstvu. Potrošači, a naročito deca i tinejdžeri, često nisu svesni da je reč o reklami, već sadržaj doživljavaju kao ličnu preporuku osobe koju prate i kojoj veruju.

Prema nalazima istraživanja, influenseri koriste čitav spektar kreativnih tehnika kako bi uticali na ponašanje publike – od igranja na emocije, izazova i igara, do privremenih objava koje podstiču „strah od propuštanja”. Posebno je problematično promovisanje nezdrave hrane i zaslađenih pića u trenutku kada, kako upozoravaju stručnjaci, jedno od troje dece u Evropi živi sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću.

Generalni direktor BEUC-a Agustin Rejna ističe da je influenser marketing postao „poput zova sirena kome je gotovo nemoguće odoleti”, naročito za najmlađe. On naglašava da trenutna pravila nisu dovoljna i da samoregulacija industrije nije dala rezultate.

– Plaćene promocije su često prikrivene ili nejasno označene, ako su uopšte označene. Vreme je za potpunu transparentnost. Evropska unija mora hitno da uvede jasna i obavezujuća pravila kako bi se zaštitili potrošači, a posebno deca – poručio je Rejna.

Potrošačke organizacije traže da odgovornost snose ne samo influenseri već i brendovi koji ih angažuju, kao i platforme koje omogućavaju širenje ovakvog sadržaja. Poseban akcenat stavlja se na zabranu ili strogo ograničavanje promocije nezdrave hrane deci putem društvenih mreža. Iz BEUC-a zaključuju da bez ažuriranja evropskog zakonodavstva i efikasne kontrole influenser marketing nastavlja da oblikuje navike mladih na štetu njihovog zdravlja i prava potrošača, dok tržište ostaje netransparentno i nedovoljno regulisano. Influenser marketing predstavlja jednu od najsavremenijih marketinških strategija koje kompanije širom sveta sve više koriste. Uloga influensera je da informišu, inspirišu i utiču na odluke svojih pratilaca kako bi brendovi došli do svoje ciljne publike na prirodan način.

Godišnji rast od osam odsto

Influenser marketing postaje sve važniji segment digitalnog marketinga u Srbiji i regionu. Prema nedavnim istraživanjima, „Instagram” ostaje najpopularnija društvena mreža za ovaj vid marketinga, dok ga „Tiktok” prati u stopu. Prema podaci koji su objavljeni na sajtu „Ujedinjeni influenseri”, predviđa se da će godišnja stopa rasta potrošnje na oglase ove vrste marketinga biti 8,33 odsto u periodu od 2023. do 2027. godine, što će rezultirati vrednošću influenser marketing tržišta u Srbiji od 10,66 miliona dolara.

Cena od 100 do 1.500 evra

Cene influenser marketinga u Srbiji su u konstantnom porastu zbog povećane potražnje. U zavisnosti od broja pratilaca nude različite usluge, što utiče na cenu njihovih usluga. Prema podacima iz ove industrije, cene angažovanja influensera u Srbiji variraju. Prema nekim podacima, cene se kreću 100 do 1.500 evra po objavi, u zavisnosti od više faktora. Brendovi ih biraju u zavisnosti od broja pratilaca i njihovog uticaja na zajednicu.