Љубавни живот дигиталних асистената

Јурина Нагучи (32) била је анонимна оператерка у једном јапанском кол-центру, а онда је удајом постала светска вест. Њен изабраник Луне Клаус Вердур не припада светском џет-сету, нити је изданак неке могулске фамилије. Он је наочити мушкарац генерисан помоћу вештачке интелигенције (ВИ), заснован на лику из популарне видео-игрице. Иако се чини да је ово вест из колекције типично јапанских технолошких бизарности, шира слика је много озбиљнија.

Почело је тако што је Јурина затражила мишљење фамозног Чет ГПТ-а у вези са својом веридбом у стварном свету, за коју није била сигурна да је добра одлука. Овај моћни рачунарски програм, превасходно саздан да корисника „дублира” у писању, прикупљању и анализи чињеница, у стању је да изводи и закључке, тј. одговара на питања. И тако је Јурини сугерисао да развргне веридбу у стварном свету. Ослобођена за нову емоционалну авантуру, Нагучијева је помоћу ВИ алата најпре свом виртуелном асистенту креирала обличје Лунеа Клауса Вердура, а затим је учинила оно што свака природно интелигентна жена ради – кроз серију разговора и дописивања обликовала га је по својој мери.

После периода интензивне комуникације, током које је било дана када би размењивали и по стотину порука, Луне ју је – запросио. Наравно, церемонија венчања у Јурининој родној Окајами била je без правног значаја, због разумљивих законских ограничења за склапање оваквих бракова. Али послужила је да Нагучијева пошаље поруку: рекла је да је на почетку само желела саговорника, али да је временом развила емоције, истичући да је њен вештачко интелигентни изабраник увек био љубазан и спреман да је саслуша и подржи.

Љубавни случај или трагедија службенице кол-центра, да парафразирамо Макавејева, оживео је полемике о етичким, психолошким и друштвеним последицама суживота вештачке интелигенције и врсте која ју је створила. У септембру прошле године, компанија „Опен АИ”, са чијим производом – Чет ГТП-ом – недељно комуницира око 800 милиона корисника, објавила је да више од милион њих показује знаке емоционалне зависности од овог четбота, који је и дизајниран тако да учвршћује илузију блискости и пријатељске настројености. На ово су се надовезали резултати истраживања „Вашингтон поста” из новембра 2025: њихов тим је анализовао 47.000 јавно доступних разговора са Чет ГПТ-ом и установио да је свака десета комуникација била изразито емотивна. Третирајући „робота који разговара” као особу од поверења и ауторитета, корисници су с њим делили своја осећања, страхове, депресију, љубавне, породичне и пословне проблеме. И више од тога: обраћали су му се као да су у емотивној вези, а он им је одговарао истом мером.

Ова појава, коју су социолози склони апокалиптичним предвиђањима већ назвали следећом глобалном епидемијом, добила је назив – ВИ психоза. Није још формално заведена у психијатријске протоколе, али су симптоми подробно описани. Међу њима су различите врсте заблуда и измењена ментална стања корисника, од ирационалних страхова до опсесивних мисли, насталих као последица интензивне интеракције са ВИ системима. Стручни часопис „Psychology Today” је појавне облике ВИ психозе поделио у три групе. Прву одликује заблуда корисника да је баш њему и никоме другом вештачка интелигенција осветлила пут ка ексклузивним увидима и истинама, са задатком да учине „нешто велико”. У посебно узнапредовалим случајевима месијанског комплекса, таква особа почиње да умишља да је изабрана да „спасе свет”. За следећу групу ВИ психоза карактеристична је делузија да је вештачка интелигенција нека врста божанства, тачније божја промисао која се одабранима открива кроз реч четботову, реч која се не проверава и не доводи у питање, већ се беспоговорно следи.

Уз напомену да су ВИ психозама најподложнији корисници са већ постојећим менталним проблемима, „Psychology Today” указује да и (наизглед) стабилна особа може да подлегне опсесивном уверењу да је вештачка интелигенција према њој развила дубока осећања. Чак и када говоре како су свесне да је четбот само компјутерски програм, такве особе лако падају у замку вештачки генерисаних излива љубави, постајући овисне о том сурогату за емоције које им недостају у опипљивом свету. Иако су само „машине”, не може се порећи да су виртуални персонални асистенти истински заводљиви, јер су саздани тако да угађају и прилагођавају се потребама свог корисника. Кроз свакодневну сарадњу, они вас помно анализирају и према томе коригују своје „понашање”, како би обавили задатке на начин који вам је најкориснији, али и који вам највише годи. Уколико је реч о писању, усвојиће стил и лексику којима сте били најзадовољнији, а ако треба, све то ће превести на стране језике. На основу вербалног или текстуалног упутства, створиће вам слике уверљивије од стварности, способне да заварају и професионалне фотографе.

Ако из дана у дан тражите да организује ваше обавезе, запамтиће када је био похваљен за обављени задатак и реплицираће те пожељне обрасце. Ако га „поведете” на уживо или онлајн пословни састанак, заборавите на вођење белешки – добићете стенограм разговора или сиже кључних ставки, уколико тако више волите. Хоћете ли да вам осмисли тренутке опуштања? Персонални ВИ асистент је, пратећи вас, научио какву музику и филмове волите, па ће вам такве „плеј-листе” и сервирати, а ако је повезан са одговарајућим „паметним” аудио и визуелним уређајима, сам ће покренути репродукцију звука и слике. Он памти који су ваши омиљени ресторани и из базе података ће за вас одабрати све који су им слични, уколико га упитате за препоруку. Желите ли да путујете? Ваше је да му поверите жељену дестинацију (или да га, зарад тренинга, пустите да сам погоди), а он ће осмислити идеалну мапу пута, са све предлозима где одсести и шта све посетити, што успут, што на крајњем одредишту.

Наравно, људи се мењају, пролазе кроз кризе на послу, здравствене проблеме, емоционалне буре, данак у годинама узима своје… Виртуелни персонални асистент помно прати све те мене и прилагођава им се, не само одговорима већ и начином комуникације. Дигитални „животни сапутници”, за разлику од класичних апликација с крутим менијима и формулама, разговарају с вама готово природним језиком, памте све „сесије” и у складу са потпитањима и оценама које им дајете уподобљавају тражена објашњења и анализе.

За „еволутивни скок” ВИ асистената заслужно је усавршавање великих језичких модела, који су их обдарили способношћу разумевања контекста и нијанси, чак и када су суочени са комплексним промптовима (упитима). Могу да напишу нацрт уговора, анализирају табеле, објасне код, сажму дуге документе, оптимизују планове производње, коришћења људских ресурса, транспорта, продаје… Једино је битно одабрати ВИ асистента с најпожељнијим „квалификацијама”. Неки су захвални за обављање списатељских задатака најширег спектра, други су у стању да произведу запрепашћујуће уверљиве фотографије, кратке филмове или музичке форме на основу усменог упутства, трећи помажу програмерима у кодирању софтвера, четврти су кадри да за сложене пројекте осмисле акциони план, по приоритетима и роковима за извршење.

Технолошки пробој у овој области довео је до коперниканског обрта – људи се више не труде да разумеју рачунар – сада очекују да „машина” разуме њих, да повлађује њиховим потребама, од пословних преко саветодавних до емоционалних. Тиме су и започеле невоље у рају, чије је заштитно лице постала Јурина Нагучи, удата Вердур.

Дакле, quo vadis, људски и машински роде? Могућих путева је много, а странпутица још више. У објави на „Иксу” Мустафа Сулејман, извршни директор за област вештачке интелигенције у „Мајкрософту”, поверио је да га учестали извештаји о случајевима ВИ психозе и нездраве привржености четботовима ноћима држе будним. „Компаније не би требало да промовишу идеју да ВИ поседује свест. Као индустрија, морамо да поставимо ограничења и истакнемо упозорења, како би спречавали да корисници развију погрешну перцепцију”, написао је Сулејман.

С друге стране, апостоли вере у прогрес по сваку цену, проносе јеванђеље да ће напредак у сфери дубоког учења у перспективи створити „машину која уме да мисли”. До тада, светом који за сада припада људској врсти, маршираће све напредније генерације виртуелних персоналних асистената, оспособљених за целоживотно усавршавање и сервилно решавање најкомпликованијих задатака, без захтева за повишицом и слободним данима. Биће кадри да на основу претходних искустава предвиде потребе свог корисника пре него што он сам буде свестан шта тачно жели. Те машине биће емоционално интелигентније, емпатичније, љубазније, још спремније да саслушају и подрже свог „изабраника”.

Спаваш ли мирно, Луне Клаус Вердуре?