Неговање критичке мисли

Награда „Лазар Трифуновић” за 2025. годину додељена је Даници Ђорђевић Јанковић за текст „Резидуална естетика: преиспитавање уметничког пројекта Топлина Зорана Тодоровића у односу на референтни оквир антропоцена” који је објављен у 37. броју часописа AM Journal of Art and Media Studies Факултета за медије и комуникације (Issue No. 37, September 2025 – Main Topic: Marginalization of Art: A Permanent, Complex, and Ongoing Process, ур. др Маја Станковић и др Јован Чекић).

Награда ће joj бити уручена у среду, 14. јануара, у 12 часова, у Галерији Артгет Културног центра Београда, a oву одлуку донео је жири у саставу: Софија Миленковић, историчарка уметности и сарадница у настави Одељења историје уметности Филозофског факултета у Београду, Небојша Миленковић, историчар уметности, кустос, музејски саветник у Музеју савремене уметности Војводине и писац, и Мирослав Карић, кустос Музеја савремене уметности у Београду.

Како је саопштено из КЦБ, жири је истакао да се текст Данице Ђорђевић Јанковић издвојио аналитичним и систематичним приступом, темељито постављеним теоријским оквиром и његовом доследном применом у разматрању дела Зорана Тодоровића, убедљивом аргументацијом, високим нивоом језичке артикулације, као и актуелношћу концепата и питања које анализира.

„Узимајући Тодоровићев рад ‘Топлина’ као узоран за студију случаја, ауторка репозиционира његову интерпретацију са, до сада преовлађујуће, биополитичке перспективе тумачења, на перспективу која узима у обзир феномене постхумане кризе субјекта, еколошке катастрофе и когнитивног рада. Полазећи од косе као основног материјала од ког је настао рад ‘Топлина’, ауторка је сагледава као носиоца широког спектра значења која често дестабилизују границе између појмова попут хуманог и не-хуманог, носиоца живота и беживотне форме, биолошког и симболичног и онога што је отпад, остатак и вишак, док је разматра и као материјал који се примењује у примерима савремене уметности који због његових својстава могу да се означе појмом резидуалне естетике. Ослањајући се на теоретичарке и теоретичаре попут Рози Брајдоти, Џудит Батлер, Франка Бифа Берардија, Ашила Мбемба, Јулије Кристеве и других, Даница Ђорђевић Јанковић, на примеру рада Зорана Тодоровића, испитује потенцијал уметности резидуалне естетике да материјализацијом зазорног, артикулацијом позиције граничности и међупростора, као и активирањем слојевитих значења материјала од ког је састављена, разматра проблем антропоцентризма са тачке гледишта децентрирања хуманог, затим питања асиметрије и хијерархизације између форми материје, рада и живота које се сматрају вредним и достојним видљивости и жаљења и оних који се у том смислу обезвређују, као и неправедности и недоследности система који их одређују као такв”, пише, између осталог, у образложењу

Како је истакнуто, награда „Лазар Трифуновић” остаје важан чинилац за неговање критичке мисли и истраживачког духа у вредновању савремених и историјских достигнућа у пољу визуелне уметности наспрам амбијента у ком доминирају инстант конзумирање садржаја, хиперпродукција, пројектна логика, као и сужавање простора за неопходне одмаке и дуготрајније и захтевније процесе рефлексије и анализе

Даница Ђорђевић Јанковић (1991) дипломирала је на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, где је и завршила мастер студије, одбранивши 2023. године тезу „Самоорганизација уметника у Србији у доба транзиције – модели, значај и домети“. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету. Од 2018. до 2024. године радила је као сарадница у Музеју савремене уметности у Београду, а од 2025. запослена је као кустоскиња у Музеју наивне и маргиналне уметности.