Како су настале пелене

Брига о беби подразумева коришћење квалитетних и непромочивих пелена које ће заштитити дечју кожу. У модерно доба маме и тате купују пелене познатих фирми, и то искључиво оне папирне, пуњене одређеним материјалима и намењене за једнократну употребу. Искоришћена пелена се једноставно баца, и нема прања ни пеглања пелена, нити трошења струје. Тако то данас изгледа, али до пре неколико деценија и пробоја папирних пелена родитељи су мучили разне муке у повијању својих потомака.
Према неким сачуваним подацима, пре више хиљада година бебе су умотаване у лишће и маховину, или у животињску кожу, односно оне материјале који су тадашњи људи имали у својој близини. У неким тропским крајевима бебе нису никада имале пелене, док је опет у хладнијим пределима вођено више рачуна о њиховом пресвлачењу и заштити.

Ипак, генерално гледано, на овај данас тако неопходан део гардеробе малишана наши давни преци нису много обраћали пажњу. И тада, али и касније, на пример у средњем веку, било је сасвим уобичајено да се беба повија у платно које се затим не би мењало по неколико дана. Није, међутим, остало упамћено какве су здравствене проблеме малишани имали због такве нехигијене.

Тек почетком 19. века људи су почели да посвећују нешто више бриге пресвлачењу беба. Тада су почели да се користе разни облици платнених материјала којима су повијани малишани. Они су мењани и прани знатно чешће у односу на оне из давне прошлости, али опет не довољно колико је заиста било потребно.

У прошлом столећу јавила се потреба за нечим много бољим и издрживијим, што је могло да служи за повијање најмлађих. Због тога су проналазачи, додуше стидљиво, почели да приказују своја открића – пелене квадратног облика прављење од танког материјала које су се лако сушиле, као и деценијама познате "шведске" пелене које су омогућавале држање обичних на одговарајућем месту. 

Ипак, праву револуцију за маме и тате средином прошлог века донело је откриће непропустљивих пелена. Американка Мерион Донован, проналазач и архитекта, али и мајка, изумела је 1950. године посебне пелене које су биле оивичене пластиком. Мерион Донован је за прављење овог проналаска користила водоотпорну завесу из туш кабине коју је секла на комаде а затим "ојачавала" њоме потребне делове пелене. Касније je за свој изум користила падобранско платно, а затим се досетила да њиме обложи целе пелене, а не само одређене делове. Мерион Донован је прва почела да производи и продаје непропустљиве пелене, које су врло брзо налазиле пут до купаца. Касније је процес прављења пелена усавршен, а велике компаније у деценијама које су иза нас просто су се утркивале у прављењу нових, квалитетнијих и бољих пелена за једнократну употребу.