Законита небрига о зградама

Нешто више од 4.600 стамбених зграда у Београду, одржавају приватни инвеститори или о њима нико званично не брине. Овај број представља око 20 одсто капацитета стамбених зграда, док је остатак, око 60 одсто, поверен на одржавање Јавном предузећу „Градско стамбено” и 20 одсто „Војном стамбеном”. Постојећи Закон о одржавању стамбених зграда оставља могућност станарима да ако хоће одаберу предузеће које ће одржавати зграду, али их на то не обавезује.

– Овај правни акт донесен је још 1995. године и незнатно је мењан, упркос реалним потребама за његовим корекцијама. Нигде не постоји директна одговорност, као ни казна за непоштовање прописа. Све је засновано на сугестији станарима шта би требало да раде и како да се односе према заједничкој имовини, док се нигде експлицитно не каже да то морају да ураде – објашњава Борис Мићановић, представник за медије „Градског стамбеног”.

У овом јавном предузећу су јако поносни на чињеницу да су коначно утврдили које министарство је надлежно за ову проблематику. Наиме, од 2002. године нису знали коме да поднесу захтев за осавремењавање Закона о одржавању зграда, а сада су то коначно успели у Министарству животне средине и просторног планирања. Иницијатива је покренута, а очекује се организовање радне групе, док ће усвајање новог закона морати да сачека да уобичајена процедура буде испоштована.

Грађани који немају свест о неопходности преузимања одговорности за заједничке просторије, тек после неког лошег искуства одлучују да нешто промене. Да би неко предузеће почело да одржава објекат, о томе најпре треба да одлучи скупштина станара. Овакав орган, иако формално постоји у већини зграда, ретко кад је регистрован у општини, што је неопходно да би њихова одлука имала неку тежину.

– Гласање за све одлуке доноси се по принципу „један стан – један глас”, сем када је реч о инвестицијама у зграду, када је пресудно са колико квадрата располаже власник стана. Уколико станари зграде о којој не брине ниједно предузеће желе то да промене потребна је одлука просте већине односно 51 одсто власника станова – истиче Мићановић додајући да би осавремењен Закон о становању између осталог требало да обавеже све станаре да не смеју да оставе зграду без одржавања.