Обама у реформском замаху

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. јануара – Сада се ми Американци опет осећамо обједињени, као поново рођени, прочишћени, и остављајући доскорашњи погрешан пут, враћамо се раширених руку свету који смо напустили – каже дописнику чикашки музичар Дерик Витлач (38). Тако – доживљава промене које најављује нови председник Барак Обама (у време чије изборне кампање је Дерик трансформисао и лични живот – оженио се Београђанком Вањом Ђукић, и прешао у православце).

Оптимизам, какав се не памти, захватио је и многе овдашње грађане. Према најновијој анкети Галупа, Обаминим првим потезима је подршку дало 68 одсто испитаника. То је други резултат у историји председничких стартова – одмах иза рејтинга Џона Кенедија 1963. године, али у истраживању спроведеном три недеље по његовом ступању на дужност. Кад Обама напуни 21 дан на власти можда ће оборити рекорд…

Стартовао је мерама које је жељно ишчекивала још надмоћнија већина од оне која га је изгласала. Декретима је ограничио плате сарадницима („како би делили судбину широких слојева”) и сузио простор лобирању, док је и бирачко тело и иностране факторе ободрио налозима у прилог поштовању људских права – да се кроз годину дана затвори озлоглашена тамница у војној бази Гвантанамо (на Куби), не дозволи тортура над заробљеницима, и укину тајни затвори ЦИА у другим земљама.

Приоритет му је, међутим, извлачење земље из економске кризе, при чему су јуче и данас назначени нови приоритети који теже уравнотежавању унутрашњих кретања а истовремено наговештавају приближавање Америке деловима система европских поредака, који су овде раније критиковани као „социјалистичка (социјалдемократска) прерасподела дохотка, уз повећани утицај државе на тржишне токове”. У најкраћем, Обама и његов тим наговестили су: већа улагања за поправљања општег стања нације и већу контролу над трансакцијама финансијских гиганата чије су олакости довеле до, процењује се, најјачег локалног и глобалног потреса после Велике депресије, којој се ове године обележава 80. рођендан.

Криза је без преседана и захтева мере без преседана – поновио је Обама у традиционалној, суботњој, поруци нацији. Тражећи подршку и конгресмена, он је свој реформаторски замах образложио поређењима оног што нуди и онога што би, по њему, уследило, ако буде одбијен.

На пример, без издвајања у траженом износу од додатних 825 милијарди долара (уз 700 милијарди за стабилизацију посрнулих банака) незапосленост би достигла двоцифрени постотак, а уз стимуланс би се отворило и очувало три-четири милиона радних места. Продужетак кризе, додаје, коштао би четворочлану породицу, у просеку, по 12.000 долара, многи млади би били принуђени да се одрекну високог образовања, још већа маса грађана би остала без здравственог осигурања…

У надметању астрономских свота, због погоршања и за побољшања, истицао је предности сопствене иницијативе. По којој би се модернизацијом 10.000 школа и побољшаним условима универзитетског кредитирања осетно поправио положај пет милиона ђака и седам милиона студената. И још: да ће се ефикаснијим коришћењем енергената у државним институцијама пореским обвезницима уштедети две милијарде долара годишње, а бољом заштитом станова од временских непогода – још 350 долара по домаћинству. Па да ће се смањивањем издатака за здравствену бригу, као и њено побољшање, сачувати милијарде долара и многобројни људски животи. Као и да би се знатно поправило стање инвалида, пензионера…

Обамин програм личи на прилично озбиљну преправку Америке. С тим што остаје нејасно одакле би се све, кад се смањују порези средњој класи док расту буџетски дефицит и спољна задуживања, прибавио капитал – осим доштампавања новца и смањења издатака око Ирака (одакле би се, наговештено је, главнина ударних трупа повукла кроз 16 месеци, а ојачала акције на све жешћем авганистанском бојишту).

Биће горе него што буде боље – упозорио је Обама после избора, а што се на специфичан начин потврдило падом вредности на берзама и кад је инаугурисан. Али, предстоји и – повећана контрола финансијског тржишта – ексклузивно данас тврди „Њујорк тајмс”.

После низа година практиковања „саморегулације тржишта”, завешће се, по тој верзији, механизми „државне регулације” бар за најризичније финансијске операције чија су „застрањивања” међу битним узрочницима кризе. Уз остало, наводи се, настојаће се да се сузбије сукоб интереса, испољен у околности да су агенције за одређивање кредитних рејтинга истовремено биле ангажоване да помогну у сређивању финансијских прилика фирми које оцењују.

Све у свему, Америка са Обамом на челу обећава да ће се поприлично променити. У то верују и саговорник с почетка извештаја и експерти, овде и напољу. Раст оптимизма је већ – промена. Поготову кад до њега долази у време истрајавања разлога за песимизам…

-----------------------------------------------------------

Увид уместо тајне

Прихватајући чињеницу да његов план подлеже сумњама у остварљивост, на чему нарочито инсистирају опозициони републиканци, Обама је поручио да пројекат подразумева – да грађани САД могу да провере његове резултате. Уложићемо, додао је, напоре без преседана да се скине вео тајни с политичког коришћења новца и онемогућимо неефикасне и беспотребне издатке власти.

-----------------------------------------------------------

„Златни падобрани” под лупом

Обамина администрација планира да појача надзор над сада фантастично високим надокнадама руководиоцима компанија које су под њима запале у невоље за чије је отклањање потребна помоћ државе. Шефови су такозваним златним падобраном себи омогућавали „лагодно приземљење”, док су им фирме биле у „слободном паду”. Трудећи се да повећаним ризицима оправдају аранжмане који су им доносили астрономске приходе и отпремнине, они су „допринели продубљивању финансијске кризе” – изјавио је Обамин кандидат за министра финансија Тимоти Гајтнер.