Дарку Тушевљаковићу уручена Нинова награда

Седамдесет друга Нинова награда критике за најбољи роман године уручена је јуче Дарку Тушевљаковићу за роман „Карота” (у издању „Лагуне”) на свечаности у Задужбини Илије М. Коларца у Београду. Престижно признање Тушевљаковићу је уручио прошлогодишњи добитник Маринко Арсић Ивков, аутор награђеног романа „НГДЛ”.

– Изузетна је част и задовољство наћи се на списку добитника Нинове награде, на листи која садржи ауторе, који су у великој мери формирали савремену домаћу књижевност. Већег признања од тог – нема. Писање романа је неизвестан посао. Док га пишете, не знате куда ће вас одвести, а и када га завршите, не знате како ће га публика читати. Али свакако не желите млаку реакцију, већ прижељкујете да оставите траг. Док сам писао „Кароту” повремено ми се чинило да ће та прича бити важна само мени, на тренутке ми се чинила сувише специфичном, локалном, а онда опет сувише општом и подразумевајућом – истакао је Тушевљаковић, додајући:

– Писати значи вечито тражити равнотежу, ходати по танкој линији између херметичности и лаке разумљивости, и то балансирање у случају „Кароте” умало да ме исцрпи. Није лако када истовремено желите да останете своји и постанете свачији, а писац, у сваком свом напору, покушава управо то. Он се огољује, али у просторији у којој нема, нужно, превише светлости. Овај жири је, међутим, својом одлуком развејао моје сумње и обасјао „Кароту” светлом које роману даје прилику да за собом остави другачију сенку. Ово је мој најличнији роман до сада и признање које је добио као да потврђује тезу да оно што писац не штедећи се извуче из своје највеће дубине завређује највише пажње. Хвала жирију на томе. А Ниновој награди хвала на свим оним романима које је поставила у први план, на „Дервишу...”, на „Употреби...”, на „...Речнику.”, „Мамцу...” и многим другим, јер су то дела на која се просто речено – „ложимо”. „Ложимо се” зато што је „ложење” важан аспект бављења књижевношћу. Без тога, књиге су само кутије пуне речи. „Ложимо” се док пишемо, док читамо, „ложимо” се на туђа дела и на њихове ауторе. Одлазимо на промоције и сакупљамо аутограме – рекао Тушевљаковић.

Председник жирија Нинове награде Александар Јерков у свом обраћању запазио је да је прошле године објављено близу две стотине романа, што показује колико су романи потребни човеку у 21. веку, а поводом мерила изузетности ремек-дела навео је дела из историје српске књижевности, од средњовековних житија и народне књижевности, преко Његоша и Доситеја до романа Андрића и Црњанског и затим многих других.

– Питање изузетности лебди над савременом српском прозом и ствар је посвећености књижевним вредностима да се оно радикално постави. То је и питање за наше најбоље писце, али и за оне који тек почињу да пишу. Оно је постављано на седницама жирија на којима је расправљано о великом броју солидних, а понекад и врло добрих романа. Жири их је читао не обазирући се на политикантска довикивања, очекивања, ситну злобу и зловољу. Жири је после разматрања не само романа који су ушли у избор већ и романа који нису добили довољно подршке, практично једногласно доделио Нинову награду Дарку Тушевљаковићу, за роман „Карота”, који долази после низа успелих и награђиваних прозних остварења овог аутора. „Карота” је спој мистерије и трауме у потрази за личном истином. Тушевљаковић се подупирао сведочењем и сентименталним сећањем, писањем историје и утврђивањем политичких циљева, а читаоци ће ову књигу прихватити баш зато што није примењена, пропагандна квазилитература, већ аутентична потрага за самим собом у прози, приповедању, стваралачком животу и делању. Митске димензије савремене приче и савременог, митског, едиповског изазова, неподношљива лакоћа путовања, људска доброта и одвратност насиља, несрећа хрватско-српских односа, љубав која се рађа из карактера двоје људи и губитака који настају из истих разлога, све то доприноси сложености ове приче– истакао је Александар Јерков, нагласивши и то да за жири није било пресудно што „Карота” говори о распаду Југославије, већ због тога што има особено и другачије виђење тих догађаја.

На свечаности доделе Нинове награде обратио се и главни и одговорни уредник штампаног издања Нин-а – Александар Тимофејев, који се захвалио свим људима који су марљиво радили на томе да Нинова награда буде додељена и овај 72. пут, а захвалио се и кладионицама које су објављивале квоте, па и онима који су водили антикампању, јер је све то добро за Нин. Татјана Њежић, уредница Културе у овом недељнику, напоменула је да живимо у врло изазовном друштвеном тренутку који није наклоњен култури, што значи да је у питање доведено оно што култура базично јесте – а то је кључна карика идентитета. Ту је, како је казала, књижевност лек. Цитирала је затим Борислава Пекића, једног од Нинових лауреата, који је рекао: „Лични морал је основа сваке опште политике.” Одломке из „Кароте” прочитао је глумац Тихомир Станић.