Најстарија ваљевска кућа на ивици урушавања

Ваљево – Једна од најстаријих ваљевских кућа – конак кнеза Јовице Милутиновића, који се налази на почетку старе градске чаршије Тешњар, само што се није срушио. Већ је пао један зид овог здања, површине близу 700 квадратних метара, које је саграђено у првој половини 19. века и стављено под заштиту државе још 1971. Страх да би се и кров могао урушити је сасвим оправдан, а при том би неко могао и да страда, будући да у околини конака има шест локала, док на спрату конака станује трочлана породица. Драган Матић, власник највећег дела овог здања, јавно је поручио градској власти и установама за бригу о споменицима културе да се, у случају какве незгоде, ограђује од сваке одговорности.

Матић подсећа да је још 1996. све било спремно да се грађевина санира и учини безбедном. Према пројекту Завода за заштиту споменика културе, он је купио 20.000 комада бибер црепа, мајстори су урадили 18 прозора од храстовине, набављене су дрвене греде и остали грађевински материјал. Међутим, његов предлог да између приземља и спрата буде изливена бетонска плоча одбијен је, а стручњаци Завода су инсистирали да објекат, уместо бетоном, треба да буде ојачан металним сајлама.

– Нисам се сагласио да се на старом објекту обављају било какви експерименти, без обзира на то што сам за куповину материјала уложио око 30.000 марака. Када сам био вољан да обновим конак, оштећење грађевине је било око пет одсто, а сада је 95 одсто. С обзиром на то да сам емотивно везан за ову кућу коју је мој отац Нинко Матић Сарач купио четрдесетих година прошлог века, после сваког од три јача земљотреса који су задесили овај крај обраћао сам се Дирекцији за обнову Колубарског округа. Нажалост, ни од тих апела није било ништа – истиче Матић, подсећајући да је пре пет година, након урушавања таванице, самоиницијативно обавио поправку, због чега га је Завод за заштиту споменика тужио, а суд казнио са три месеца затвора.

Директорка ваљевског Завода за заштиту споменика културе Весна Ћирић за наш лист каже да је санација и конзервација конака кнеза Јовице Милутиновића један од приоритета ове установе. Када је било новца, од послова се одустало због нерешених имовинских односа између Матића и још неколико сувласника, док по најновијем предрачуну за санацију је потребно више од 30 милиона динара.

Ћирићева истиче да је толику своту данас тешко обезбедити, као и да на списковима за санацију има још вредних споменика културе у граду и његовој околини. Она упозорава Драгана Матића да је његова обавеза да се стара о безбедности објекта све док је власник већег дела овог здања, без обзира на то што је конак и под заштитом државе.

Матић пак наглашава да су неосноване приче како је обнова конака стопирана због наводно нерешених својинских односа међу сувласницима, и да је заправо реч о алибију за нечији нерад.

– Да је конак под мојом заштитом, одавно би био сређен. Али, пошто ја нисам „институција”, пре него што дође до урушавања објекта и могућности да неко настрада, поручујем градској власти и Заводу за заштиту споменика културе да сам спреман да им конак у потпуности уступим у замену за пословни или стамбени простор у неком другом објекту у граду. Јер, више не могу да гледам како конак пропада и још да страхујем да ли ће неко изгубити главу – закључује Драган Матић.

Б. Нововић