ВЕПАР И ПРОФЕСОРКА

Шта је ексклузивно у новинама? Ама готово све је ексклузивно, тако да не би ни требало наглашавати да је штогод ексклузивно. Уосталом, већина новинских текстова, ако нису агенцијски или однекуд пренети, требало би да су јединствени. Јер их нико други нема. То још не би требало да значи да су и ексклузивни.
У последње време у готово свој штампи имамо прилику читати текстове (колумне) познатих, али не новинара, већ познатих у разним другим пословима, "ексклузивно за...". Има ту музичара, певачица, шахиста, кошаркаша, кувара, лепотица, сликара и ко зна све којих. Уосталом, као у политику и спорт – "сви" се најбоље разумеју и у писање за новине. То је тренд и у ексклузивитету роба, како пише "Балкан магазин" (www.balkanmagazin.net). Недавно се, наиме, на тржишту појавио накит који је осмислио архитекта (Френк Гери за "Тифани"), актен ташна из руку дизајнера одеће (Метју Вилијамсон за "самсонајт"), кухињски порцелан који је замислио главни кувар (Гордон Рамзи), Донатела Версаче је за "нокију" осмислила телефон (7270) који је направљен у само 727 примерака и то само у Аустрији, и тако даље.

Наравно, под ознаком "ексклузивно" кадгод се може наћи и текст који је с правом тако означен.

У такве не спада интервју са Константином Косачевим, председником Спољнополитичког одбора руске Думе, који је у "Пресу" прекјуче на првој страни означен као "ексклузиван", јер га је, такође најављеног на првој страни, имала и "Политика", али без назнаке да је само њен. Текст, наравно, није исти, мада су поједина питања веома слична будући да је иста тема: руски став поводом решавања косметског питања.

Кад већ помињем лист за који пишем, ваља скренути пажњу на једну нову појаву.

Није неуобичајено да озбиљне новине "преузму" од таблоида поједине теме, али тако што их обраде у складу са новинарским правилима. Осветле их са више страна, ставе у одговарајући контекст. Али догодило се, минуле недеље, да је "Политика" пунила насловне стране таблоида. Написи објављени у "Политици", после дан или два су "таблоидизирани". "Политика" је најпре објавила текст о "вепру убици" који је усмртио Славка Радовановића у селу Милочај код Краљева, као и напис о хапшењу професорке пиротске Средње стручне школе Радице Вељковић која је ухваћена са 3.984 таблете "трамадола". Дан, односно два касније о томе су писали "Курир" и "Прес".

Мада је писао касније, па према томе имао и више времена да се домогне занимљивих детаља, "Курир" је, на пример, своје читаоце обавестио да је несрећног старца вепар ујео "испод колена", а "Политика" је дан раније тврдила да је уједен "за препоне".

Ко је у праву?

Уз "Куриров" текст додат је оквир (антрфиле) у којем је дата изјава др Звонка Веселиновића, директора краљевачке болнице, који је изјавио је да је "Славко Радовановић имао тешке повреде меких ткива и крвних судова у пределу бута..." Читаоцу дакле преостаје да се досети да ли "предео бута" може бити "испод колена" или је којим случајем ближи препонама.

Што се новинара "Курира" тиче, он се определио.

Има ту још неких неподударности, али да се манемо детаљисања. Јер, овде се отвара важније питање: да ли је реч о наговештају једне нове појаве, или о случајности? Или – да ли се "озбиљне новине" (како се уобичајила називати поједина штампа) нагињу таблоидизацији? Одговор ће најбоље дати време. Засад се сасвим поуздано може рећи да не постоји тема које се озбиљне новине могу либити (или, која је "испод њеног нивоа"), јер је свака и за њих, али на начин који је озбиљан, утемељен, поуздан, тако да се таквим новинама верује. Не зато што су безгрeшне, већ и зато што су спремне да признају кад погреше.

То, истина, повремено признају и таблоиди, али тако да читалац једва може запазити да је реч о исправци.

Или, "на свој начин". Као што је својевремено један такав лист, после дужег прегањања и одуговлачења, објавио да је погрешио а да је певачица о којој је реч – невина.

Тешко је поверовати новинама које и у самом слогану уз свој назив свакодневно, крупним словима, исписују нетачност: "Ало!, највеће дневне новине у Србији."

Веће новине су "Борба". У сваком погледу.