Дата центри широм света троше струју колико и цела Велика Британија

Дата центри троше око 1,5 одсто светске електричне енергије што је еквивалентно потрошњи целе Велике Британије, а само мали део те енергије одлази директно на вештачку интелигенцију (АИ) иако њен удео експоненцијално расте.

Ако постоји ресурс који одређује темпо АИ револуције, то је електрична енергија, па се са сигурношћу може изнети тврдња да АИ модели не живе „у облаку” већ живе на струји, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у анализа „АИ и глобална трка за енергијом, водом и металима”.

До краја деценије, потражња за електричном енергијом у дата центрима могла би да се удвостручи и то највише захваљујући вештачкој интелигенцији.

Глобално гледано, то повећање још није алармантно, али на нивоу појединачних држава већ изазива озбиљне проблеме, навела је ауторка анализе Катарина Станчић.

У Ирској, дата центри троше више од петине укупне електричне енергије, док у америчкој држави Вирџинији заузимају готово четвртину мрежног капацитета.

Таква концентрација потрошње ремети планове за друге секторе, повећава цене струје и отвара политичка питања о томе ко има предност у приступу енергији.

За разлику од традиционалне индустрије, која се развијала деценијама, дигитална инфраструктура се гради брзо понекад у року од свега неколико месеци.

Због тога је њен утицај на енергетске мреже и ресурсе моменталан и снажан.

Сингапур је, због огромне количине цлоуд и АИ инфраструктуре сконцентрисане на малом простору, још 2019. морао да уведе мораторијум на нове дата центре, јер је дигитални раст почео да угрожава енергетску стабилност и еколошку одрживост, док су 2022. године власти у Даблину замрзле све пројекте везане за АИ, осим оних који могу сами да производе струју.

Све то показује да питање вештачке интелигенције постаје све више и питање енергетске безбедности. Вештачка интелигенција је нови „индустријски потрошач” са капацитетом да мења читаве енергетске билансе земаља, али енергија је само половина приче.

Да би ти системи могли да раде, морају се хладити, а то захтева огромне количине воде. Милиони литара дневно циркулишу кроз расхладне системе који спречавају прегревање сервера.

Према доступним подацима, две трећине нових дата центара у САД изграђено је у областима са израженим несташицама воде, попут Аризоне и Неваде, што је већ изазвало сукобе између технолошких компанија и локалних заједница.

Сличне дебате воде се и у Шпанији, Сингапуру и Ирској, па питање локације постаје једнако важно као и технологија.

Како потрошња енергије вештачке интелигенције расте, највеће технолошке компаније - Мајкрософт, Амазон, Гугл и Мета постају глобални енергетски актери. Ове фирме су данас међу највећим корпоративним купцима електричне енергије на свету.

Компаније су само у последњих неколико година потписале уговоре вредне више милијарди долара за директну куповину енергије из соларних и ветроелектрана, често у размерама које надмашују државне електропривреде средње величине.

Њихове одлуке о томе где ће изградити нови дата центар данас одређују и где ће никнути нова електрана.

У појединим случајевима, високотехнолошке компаније не купују енергију већ је саме производе.

Мајкрософт истражује могућност коришћења малих модуларних нуклеарних реактора, па чак и куповину угашених електрана попут Тхрее Миле Исланд у Пенсилванији.

Гугл улаже у напредну геотермалну енергију, док Амазон експериментише са водоником као алтернативом дизел-генераторима за резервно напајање сервера.

Другим речима, ИТ сектор, који је некада био синоним за „чисту” дигиталну економију, сада постаје један од кључних играча у реалном енергетском систему.

Парадоксално, ова трка за енергијом даје двоструки ефекат.

С једне стране, капитал који ове корпорације усмеравају у обновљиве изворе убрзава енергетску транзицију.

У земљама попут Данске, Шведске и Холандије, управо су технолошке компаније постале главни купци зелене енергије, подстичући развој ветропаркова и соларних фарми, који не би били финансијски исплативи без њиховог учешћа.

С друге стране, потражња коју АИ генерише може да учврсти зависност од фосилних горива, нарочито у земљама где су мреже и даље доминантно засноване на природном гасу.

У Сједињеним Државама, где се налази више од 40 одсто светских дата центара, велики део те енергије и даље долази из гасних електрана, па раст АИ инфраструктуре парадоксално значи и раст емисија угљен-диоксида.

Укратко, АИ може и убрзати и успорити зелену транзицију, зависно од тога где и како се напаја, преноси Танјуг.