Век Српског ПЕН центра

Пре 100 година, у фебруару 1926. године, у Београду је основан Српски ПЕН центар, а оснивачи су били: Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Дучић, Исидора Секулић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Густав Крклец, Милан Кашанин, Тодор Манојловић, Вељко Петровић, Милан Богдановић, Иво Војновић и многи други значајни српски писци. Први председник Српског ПЕН центра био је Богдан Поповић, док је секретар била Исидора Секулић.

Као једно од најстаријих уметничких удружења у Србији, Српски ПЕН центар је учесник и сведок наше новије књижевне и културне историје. Први важнији његов догађај била је посета индијског песника и добитника Нобелове награде за књижевност Рабиндраната Тагоре Београду у новембру 1926. године.

Историја Српског ПЕН центра необично је занимљива и узбудљива као ретко које друге уметничке и културне асоцијације у Србији у протеклом веку. Мењала су се времена и околности у којима је Српски ПЕН центар деловао, али се једно није променило: у Српском ПЕН центру увек су били активни најзначајнији српски писци једног доба. Захваљујући тој чињеници, као и мноштву активности које је имао у протеклих 100 година, историја Српског ПЕН центра је драгоцено сведочанство о књижевној и културној историји Београда и Србије модерног доба.

Српски ПЕН центар је аутономни део Међународног ПЕН-а, основаног 1921. године, јединствене светске организације писаца, уредника и преводилаца. Српски ПЕН центар је један од најстаријих и најактивнијих центара Међународног ПЕН-а (укупно их има 146 на шест континената). Угледно место Српског ПЕН центра у породици Међународног ПЕН-а потврђено је и потпредседничком функцијом у овој светској организацији.

Поред низа других активности, Српски ПЕН центар већ 60 година додељује Награду за најбољег страног преводиоца српске књижевности. Такође организује бијеналну Регионалну конференцију посвећену важним питањима савремене књижевности. Српски ПЕН центар је оснивач мреже Балканских ПЕН центара.

Српски ПЕН центар је организовао 77. конгрес Међународног ПЕН-а, у Београду у септембру 2011. године. То је једини конгрес ПЕН-а одржан у Србији. Према званичним извештајима Међународног ПЕН-а, конгрес у Београду, на коме је донета Београдска декларација о језичким правима и заштити угрожених језика, најбоље је организовани конгрес ПЕН-а у 21. веку.

Препознат као глас разума у бурним временима и као важан део светске федерације писаца, Српски ПЕН центар је посвећен промоцији врхунске савремене књижевности, међународној књижевној и културној сарадњи, као и заштити уметничких слобода и права изражавања.

– Српски ПЕН центар обележава 100 година од свог оснивања у духу најбољих пеновских традиција, организујући међународне књижевне догађаје, подстичући дух дијалога, разумевања и критичког мишљења. Српски ПЕН центар је говорио када је то требало и када се није смело ћутати. Век Српског ПЕН центра обавезује нас да ту историју наставимо и у временима када култура нема улогу и утицај какву је имала пре само неколико деценија. То, међутим, није разлог да се поколебамо, већ да се увек сетимо начела Повеље Међународног ПЕН-а и старог искуства које има снагу и у новим временима: култура и књижевност се потискују управо зато што су важни. Обележавајући 100 година Српског ПЕН центра, настојимо да делујемо тако да се та историја настави и да присуство ПЕН-а у српској књижевности и култури буде достојно великих тренутака из наше стогодишње историје – поручују из Српског ПЕН центра.

Стогодишњицу свог рада Српски ПЕН центар обележиће низом догађаја које ће у различитим градовима Србије организовати до краја године.

Председница Српског ПЕН центра је Вида Огњеновић, потпредседници су Зоран Пауновић и Гојко Божовић, док су чланови Управног одбора Михајло Пантић, Владислав Бајац, Владислава Гордић Петковић, Неда Николић Бобић, Братислав Милановић и Ана Марија Грбић.