Прошло је време јефтиног воћа

Цене пољопривредних и рибарских производа у децембру прошле године биле су веће за четири одсто у односу на исти месец 2024. године, објавио је Републички завод за статистику (РЗС). Наводи се и да је воће за годину дана поскупело за 68,2 процента, што га чини апсолутним рекордером у раст цена када је реч о овом сектору.

Цене ових производа током целе прошле године биле су у просеку веће за 10,7 одсто у односу на годину раније, а за шта су најзаслужније управо цене у сектору воћарства, али и жита које је поскупело за 12,3 одсто.

Може се рећи да овај тренд код појединих производа постоји већ дуже време. Ипак, драстичнији раст цена у пољопривреди имали смо 2023. када су за годину дана ови производи укупно поскупели за 20 одсто, а с тим што је тада највећи раст цена био забележен код поврћа. Да ли је време јефтиног воћа иза нас и који су разлози овако великог поскупљења у прошлој години?

Како за „Политику” каже др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије, воћари већ трећу годину заредом трпе последице изостанка рода и чак ни високе цене не надокнађују губитке приноса. Према његовим речима, у најтежој ситуацији су произвођачи јабуке због проблема са пласманом у Русију. Повољна околност за њих у претходној години јесте то да је хладни талас, у априлу, захватио велики простор Балканског полуострва па су поред наших страдали и воћњаци у Македонији и Румунији. Истиче и да су македонски произвођачи последњих година велика конкуренција нашим, пре свега воћарима који производе јабуку због њихове извозне цене на нашем тржишту. То успевају, како објашњава, захваљујући нижим ценама нафте, минералних ђубрива и пестицида и најзначајније – цени радне снаге која је доста нижа него код нас, почевши од резача до берача.

– Укупно сагледавши све, воће је, услед временских неприлика, у већој или мањој мери подбацило и то се одразило на раст цена – истиче наш саговорник и додаје да је највише страдала кајсија коју готово да нисмо ни имали. Изненађујуће лоше резултате имали смо и у производњи вишње која у односу на друго воће има доста већи степен отпорности на пролећне мразеве. Кад је реч о шљиви, коју иначе производимо у количини од 500 до 600 хиљада тона, она је у прошлој години била на 30 одсто уобичајене родности. Производња крушке је годинама у кризи, а пре свега због отежане контроле појединих болести и штеточина. Лепосавић каже да је боровница једна од ретких воћних култура са којом су произвођачи у претходној години имали позитиван биланс. То воће се код нас производи на око 2.500 хектара.