Директна веза са људским судбинама

Ва­ље­во – Пре век и по, 1876. го­ди­не, са­мо 16 да­на на­кон што су по­ста­вље­ни те­ме­љи Цр­ве­ног кр­ста у Ср­би­ји, осно­ва­но је и Дру­штво Цр­ве­ног кр­ста у Ва­ље­ву. Тим по­во­дом, у не­де­љу у ве­ли­кој са­ли ва­љев­ског Цен­тра за кул­ту­ру, одр­жа­на је све­ча­на ака­де­ми­ја под сло­га­ном „Да по­мог­не, осна­жи и не­во­љу убла­жи”.

Обе­ле­жа­ва­мо 150 го­ди­на не­пре­ста­ног тра­ја­ња Цр­ве­ног кр­ста у ча­сном на­по­ру да се по­мог­не чо­ве­ку, ис­та­као је на све­ча­но­сти проф. др Дра­ган Ра­до­ва­но­вић, пред­сед­ник Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је, до­дав­ши да је Ва­ље­во, град бол­ни­ца у Пр­вом свет­ском ра­ту, па­ра­диг­ма од­го­во­ра на пи­та­ње за­што Цр­ве­ни крст у Ср­би­ји не­пре­кид­но тра­је век и по.

– У том Ве­ли­ком ра­ту не­ми­ло­срд­ни не­при­ја­тељ ни­је са­мо же­лео да са­тре срп­ски на­род, срп­ску вој­ску, већ је до­шла и ваш ко­ју је исти тај не­при­ја­тељ до­нео. И ве­ли­ки део вој­ни­ка и на­ро­да је био бо­ле­стан и са­ти­ран, уми­рао од ва­ши. А ка­кав је био од­го­вор на­ро­да? На­род је ле­чио и за­ро­бље­не аустро­у­гар­ске вој­ни­ке. Ни­је их сма­трао у том тре­нут­ку не­при­ја­те­љем. Сма­трао их је не­вољ­ни­ци­ма ко­је је на­па­ла смрт и по­ма­гао им је. До­бро­та пре­ва­зи­ла­зи људ­ску по­тре­бу да са­тре оног дру­гог. И упра­во овај на­род ко­ји по­ма­же и оно­га ко хо­ће да га са­тре, по­ка­зао је да до­бро­та и до­бро­чин­ство мо­гу да са­вла­да­ју ве­ко­ве, да са­вла­да­ју све иза­зо­ве и да обез­бе­де се­би оп­ста­нак... Упра­во тај на­род је у Цр­ве­ном кр­сту 150 го­ди­на. Упра­во тај на­род је Цр­ве­ни крст и Цр­ве­ни крст је на­род – по­ру­чио је про­фе­сор Ра­до­ва­но­вић и за­кљу­чио:

– Да­нас ка­да сла­ви­мо до­бро­ту, не сла­ви­мо је са­мо да­нас, сла­ви­мо је ових 150 го­ди­на и под­се­ћа­мо на оних 150 ко­је до­ла­зе. Ми не­ће­мо би­ти ту, би­ће­мо на не­ком дру­гом, мо­жда и бо­љем ме­сту, али ће­мо са осме­хом и по­но­сом гле­да­ти све оне ко­ји га­зе ко­ра­ци­ма ко­ји­ма смо и ми га­зи­ли и ко­ји­ма га­зи­мо.

Др Ми­лу­тин Ми­хај­ло­вић, пред­сед­ник Цр­ве­ног кр­ста Ва­ље­во, по­ру­чио је да не мо­же да за­ми­сли ве­ћу част од ове ко­ја му је при­па­ла, да бу­де све­док исто­ри­је, али и њен ак­тив­ни уче­сник, са­да ка­да ова ор­га­ни­за­ци­ја пу­ни 150 го­ди­на ра­да и де­ло­ва­ња за љу­де, са љу­ди­ма, због љу­ди, у раз­ли­чи­тим епо­ха­ма...

– Не по­сто­ји, ваљ­да, сег­мент дру­штва ко­ји је остао исти, осим Цр­ве­ног кр­ста, чи­ни се. Ми смо та­да осно­ва­ни, а и са­да по­сто­ји­мо из ап­со­лут­но истог раз­ло­га, због љу­ди ко­ји­ма смо по­треб­ни, због љу­ди ко­ји са на­ма чи­не и де­ле до­бро­ту. Стал­но смо, без раз­ли­ке, у ди­рект­ној ве­зи са људ­ским суд­би­на­ма ко­је су 150 го­ди­на те­сно ис­пре­пле­те­не са Цр­ве­ним кр­стом и прин­ци­пи­ма на­ше ор­га­ни­за­ци­је. За­хвал­ни смо на­шим пре­ци­ма што по­но­сно мо­же­мо да сто­ји­мо ис­пред вас. За­и­ста се из ду­би­не ду­ше на­да­мо да ће на­ша по­ко­ле­ња би­ти бар то­ли­ко по­но­сна на ову ге­не­ра­ци­ју и ге­не­ра­ци­је по­сле нас – ре­као је Ми­лу­тин Ми­хај­ло­вић.

Гра­до­на­чел­ник Ва­ље­ва Ла­зар Гој­ко­вић под­ву­као је да је кон­ти­ну­и­тет ху­ма­но­сти то­ком 150 го­ди­на од­ли­ка Цр­ве­ног кр­ста ко­ји де­ли суд­би­ну на­шег на­ро­да.

– Тре­ба да за­хва­ли­мо пре­ци­ма и има­мо од­го­вор­ност да по­том­ци­ма оста­ви­мо бо­ље и си­гур­ни­је дру­штво – по­ру­чио је гра­до­на­чел­ник че­сти­та­ју­ћи ју­би­леј.

Да­нас сто­ји­мо на све­том ме­сту се­ћа­ња ка­да је пре 150 го­ди­на у на­шем гра­ду за­па­љен пла­мен ми­ло­ср­ђа ко­ји ни­ка­да ни­је зга­снуо, би­ле су ре­чи про­то­на­ме­сни­ка Фи­ли­па Ја­ко­вље­ви­ћа, ар­хи­је­реј­ског за­ме­ни­ка епи­ско­па ва­љев­ског го­спо­ди­на Иси­хи­ја, на све­ча­но­сти у не­де­љу.

– Пре­но­сим вам бла­го­слов на­шег пре­о­све­ће­ног епи­ско­па ва­љев­ског, са ра­до­шћу да као цр­ква и на­род обе­ле­жа­ва­мо век и по от­кад је осно­ва­но оно чи­ме се по­но­си­мо и због че­га смо се оку­пи­ли, а то је жр­тве­на љу­бав за бли­жње­га... Че­сти­там вам овај ве­ли­ки ју­би­леј, мо­ле­ћи се Го­спо­ду да вас укре­пи, да вам по­да­ри сна­ге и да за­и­ста све­до­чи­те и бу­де­те све­тло све­ту и со зе­мљи. И да све­до­чи­те, као што сте и све­до­чи­ли, да љу­бав пре­ма бли­жњи­ма не­ма гра­ни­це и ни­ка­да не пре­ста­је – ис­та­као је про­то­на­ме­сник Ја­ко­вље­вић.

– Ми сви да­нас мо­ра­мо да да­мо оно што је до нас, да по­мог­не­мо да ни­ко ко је тре­нут­но не­мо­ћан не оста­не сам, да ми сви сто­ји­мо уз ње­га – ре­као је у за­вр­шни­ци све­ча­но­сти Алек­сан­дар То­мић, се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ста Ва­ље­во. Он је из­ра­зио нај­ве­ћу за­хвал­ност ва­љев­ским во­лон­те­ри­ма за до­бро­чин­ство ко­је пру­жа­ју сво­јој за­јед­ни­ци, за шта су за­слу­жи­ли и ве­ли­ку по­ве­љу-за­хвал­ни­цу за свој до­бро­вољ­ни рад, ко­ја им је по­во­дом ју­би­ле­ја уру­че­на.

Злат­ни знак, нај­ви­ше при­зна­ње Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је, по­во­дом ју­би­ле­ја ва­љев­ског Цр­ве­ног кр­ста, до­би­ли су град Ва­ље­во и Епар­хи­ја ва­љев­ска, као и др Ми­лу­тин Ми­хај­ло­вић, пред­сед­ник и Ми­ро­слав Ђу­кић и Сло­бо­дан Ми­ро­са­вље­вић, ду­го­го­ди­шњи ак­ти­ви­сти ва­љев­ске ор­га­ни­за­ци­је Цр­ве­ног кр­ста. По­ве­ље за­хвал­но­сти Цр­ве­ног кр­ста Ва­ље­во до­де­ље­не су Цр­ве­ном кр­сту Ср­би­је, при­зна­ње је при­мио пред­сед­ник др Дра­ган Ра­до­ва­но­вић и ге­не­рал­ном се­кре­та­ру Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је Љу­бо­ми­ру Ми­ла­ди­но­ви­ћу.