​Туторов: Пресрећни смо наградом за филм „Планине” на фестивалу „Санденс”

Гошћа нове епизоде видео серијала Тан‌југ Рефлектор била је редитељка Биљана Туторов која је говорила о документарном филму „Планина".

Туторов је рекла да је филм „Планина", чији је коредитељ Петар Гломазић, био приказан на америчком фестивалу „Санденс" , у програму „World Cinema Documentary Competition", који окупља само десет филмова из целог света. 

„То је једна од најпрестижнијих селекција, ако не најпрестижнија документарног филма на свету и нама је била награда да смо уопште тамо", нагласила је Туторов.

„Планине" су се вратиле са "Санденса" са наградом за најбољи међународни документарни филм, а Туторов је рекла да су били изненађени и пресрећни, посебно кад су видели како су реаговали публика, критика и колеге.

Импулс за филм је било то што су Туторов и Гломазића на планини Сињајевини у Црној Гори одушевили „геометрија пејзажа, невероватно светло и необична пасторална заједница", па су кренули да праве „стилизовани документарни вестерн".

„Гара и Нада су изузетни протагонисти. Оне нису глумице, али су са нама биле у процесу свих ових година и морални ангажман који смо установили са њима је у ствари одредио да се филм и продукција дешава", навела је ауторка.

Туторов је додала да је „поносна како је филм чист у смислу филмског језика и има пуно нивоа које су и критичари и публика ишчитали". 

Према њеним речима, рад на филму „Планине" је био пун искушења, „али у најлепшем смислу те речи", пошто су претходних седам и по година живели са екипом, са протагонистима у том чудесном окружењу.

Туторов је нагласила и да су настојали избећи клише онога што се очекује од филма са Балкана и да не буде као разгледница, док су представљали природу, рано схвативши да ће планина бити у ствари лик у филму.

Од физичких искушења, Туторов је навела 230 дана снимања, током којих се радило најчешће пола сата или сата дневно, јер те жене раде пуно, а при том они нису имали струје и пунили су батерије, носећи само опрему по непроходном терену.

„Деликатност односа и приче која се откривала је можда била највеће искушење, јер смо стварно желели по сваку цену да заштитимо наше протагонисткиње", навела је редитељка.

Туторов је рекла да се нада да ће филм бити брзо у биоскопима и да ће гледаоце понети „јако ненаметљива емоција", пошто „прича има стварно велику моћ". 

Према њеним речима, у филму се прича полако открива и одмотава са једне стране, са друге стране је као позадинска прича одбране Сињајевине, да не постане војни полигон.

„Чни ми се да је та спрега интимног и политичког нешто што људе данас јако дотиче, јер се сви осећамо врло фрагилно, незаштићено. Идемо кроз то иза Гаре на њеном белом коњу, која је тако снажна и води нас, то је оснажујуће. Мислим да то сви осећају", рекла је Туторов, преноси Танјуг.